Oluje ponovo haraju Srbijom! Ko će ovo da plati?

Kolubarski okrug, Valjevo i okolina, mačvanski okrug, Kraljevo, Ivanjica, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Priboj.... Na žalost, spisak se tu ne završava. Srbija je u poslednjih nekoliko dana ponovo pod uticajem jakog nevremena, praćenog pljuskovima, gradom i vetrom olujne jačine.

Štetu je u ovom trenutku nemoguće proceniti, ali su mnogi ostali bez krova nad glavom, uništeni su kompletni voćnjaci, oštećeni automobili... 

I dok se u delovima Srbije koji su pogođeni ovom katastrofom formiraju komisije za procenu štete, glavno pitanje je da li će, kome i pod kojim uslovima šteta biti nadoknađena. Generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović objašnjava da pravo na naknadu štete imaju samo građani koji su svoju imovinu zaštitili polisom osiguranja.

- Oni koji poseduju polisu osiguranja i koji su nekretnine, useve ili automobile zaštitili od oluje ili grada, mogu da budu mirni jer će im šteta biti nadoknađena. Potrebno je da u što kraćem roku kontaktiraju svog osiguravača, kako bi šteta što bila procenjena i isplaćena. Poželjno je i da građani sami naprave što više fotografija koje će predati osiguravajućem društvu. Ako govorimo o onima koji nisu osigurani, postavlja se pitanje šta to još treba da se dogodi pa da shvatimo da je osiguranje jedini siguran partner u ovakvim situacijama. Neosigurani građani će opet zavisiti od pomoći prijatelja, rođaka ili humanitarne pomoći države.

Foto: UOS

Jovanović objašnjava da nije zadatak države da nadoknađuje štetu.

- Sve i da država želi to da radi, postavlja se pitanje da li će šteta svima biti nadoknađena odnosno da li ima dovoljno sredstava za saniranje kompletne štete - kaže Jovanović. 

Poseban problem su, kaže Jovanović, gradske sredine odn. stabla ili delovi krovova i fasada koje oluja nosi sa sobom i tako oštećuje tuđu imovinu ili zdravlje.

- Ovde građani moraju da znaju da štetu u toj situaciji nadoknađuje vlasnik stabla odn. zelene površine ili kuće, ako je štetu napravio deo fasade ili krova. Ako je vlasnik gradsko komunalno preduzeće, zahtev za naknadu štete predaje se njima odn. vlasniku parcele i zelene površine ukoliko je to fizičko lice. Ako oni poseduju polisu osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, nema problema. Ako je nemaju, moguć je samo lični dogovor ili, na žalost, sudski proces.

Jedino rešenje, prema mišljenju generalno sekretara UOS, a koje bi na duži rok rešilo problem jeste polisa osiguranja od katastrofalnih rizika i šteta, poput ove čiji smo ponovo svedoci. To bi, kako objašnjava, bila neka vrsta privatnog partnerstva države, osiguravača i reosiguravača.

- Niko samostalno ne može da pokrije ogromne štete koje ovakve nepogode izazivaju. Ta polisa bi trebalo da bude obavezna jer ako bi je svi kupovali, bila bi jevtina i dostupna svim građanima, čija bi imovina bila zaštićena. Sa druge strane, država više ne bi morala sama da popravlja uništene objekte ili letinu.

Jovanović zaključuje i da je, zbog ubrzanih klimatskih promena, došlo vreme da nam je osiguranje potrebno koliko i zdravstvena knjižica.

Osiguranje nekretnine od ovakvih rizika košta oko 1 evro po kvadratu za godinu dana