Šok nakon završetka upisa u srednje škole: U 2 najpopularnije beogradske gimnazije još ima mesta

U prvom krugu upisa u srednje škole je raspodeljeno nešto više od 59.000 mesta od 64.000 koliko je učenika polagalo završni ispit.

Najveće interesovanje malih maturanata bilo je za stručne škole medicinske struke što su potvrdili rezultati prvog upisnog roka koji pokazuju da su sva odeljenja u medicinskim školama popunjena.

Kada je reč o stručnim školama među najpopularnijima posle medicinske struke, dolazi ekonomska, zatim ugostiteljstvo i turizam, a da đaci sve ređe biraju gimnazije i IT smerove govori podatak da su neka odeljenja u gimnazijama, pogotovo u unutrašnjosti ostala nepopunjena.

Takođe, kako je to praksa već nekoliko godina, dosta slobodnih mesta je ostalo i na zanatima.

Šta ako niste raspoređeni ni posle drugog upisnog roka

Neka od ovih slobodnih mesta popunjena su posle drugog upisnog roka za srednje škole, a đaci koji su i dalje ostali neraspoređeni, imaće još jednu priliku da se upišu u srednju školu, ali moraće da se zadovolje slobodnim mestima samo na određenim obrazovnim profilima.

Potrebno je da se njihovi roditelji jave nadležnoj okružnoj upisnoj komisiji danas, 5. jula, ili u periodu od 20. do 31. avgusta, kako bi izabrali neko od slobodnih mesta i na vreme krenuli u prvi razred srednje škole.

Spisak svih slobodnih mesta u srednjim školama u Srbiji posle drugog upisnog kruga objavljen je jutros na portalu "Moja srednja škola".

U najtraženijim beogradskim gimnazijama ostalo mesta!

Prema podacima sajta "Moja srednja škola", u dve gimnazije koje su među najtraženijim u Beogradu ostalo je mesta na dva smera i to u:

- Treća beogradska gimnazija - italijanski jezik (5 mesta)

- Deseta beogradska gimnazija - francuski jezik (11 mesta)

Gde je još ostalo mesta

Prema najnovijim podacima koji su dostupni na portalu "Moja srednja škola" obrazovni profili koji upisuju obućare, mesare, zavarivače i slična majstorska zanimanja još uvek imaju slobodnih mesta, i posle drugog upisnog roka.

Kada je reč o srednjim stručnim školama, Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola ističe da nisu zadovoljni upisom u srednje poljoprivredne, škole tekstila i kože, ali i dosta mašinskih smerova koji su ostali prazni, naročito kada je reč o trogodišnjim zanimanjima.

"Primer za to je da su pojedine škole na smer dizajnera kože ili obućara upisale jednog jedinog đaka. Veoma malo imamo upisanih i na smerove pekara i mesara, uopšte za majstorska zanimanja na čije usluge nekada čekate par meseci", rekao je Antić ranije.

Ovde se radi o deficitarnim zanimanjima koja uopšte nisu malo plaćena, a Antić ističe da neka od njih donose platu veću od programerske.

"Kao što je zanimanje zavarivač koji kao obučen majstor može da zaradi mesečno 2.000 do 4.000 evra, ali je za taj smer ostalo dosta praznih mesta u većini škola koje ga imaju. Nesporno da je to teško zanimanje, ali je izuzetno dobro plaćeno i sa tim zanatom možete da živite dobro i kvalitetno. I pekar i mesar, čije su plate takođe ozbiljne, su zanimanja za koja se plašim da će ostati prazna i nakon drugog upisnog kruga", strahuje Antić.

Kada je reč o IT smerovima, odnosno, kako se precizno zovu odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku posle drugog upisnog kruga još imaju slobodnih mesta u većini gimnazija u Srbiji koje upisuju đake naklonjene IT struci, vidi se na sajtu "Moja srednja škola".

Elektrotehničke škole, naročito IT smer je doživeo pad kada je u pitanju minimalan broj poena za upis, a takođe je primećeno i manje interesovanje kod malih maturanata za ove škole, iako su i dalje izuzetno popularne.

O debaklu upisa u odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i matematiku, u kojima je predviđeno maksimalno 20 đaka, svedoče i ovi primeri – nakon prvog upisnog kruga, u gimnaziji u Čačku je bilo 11 slobodnih mesta, u valjevskoj 13, a u gimnaziji u niškoj opštini Medijana čak 16!

Zašto je to tako?

Takvi i slični rezultati u Srbiji za predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandra Markova nisu iznenađenje jer, kako ističe, i prethodnih godina se često dešavalo da veliki broj IT odeljenja ostane neupisan, pa da Ministarstvo prosvete odobri formiranje odeljenja sa svega 10 upisanih đaka.

Markov navodi da je jedan od razloga za ove podatke neadekvatan učenički kadar.

"Deca i roditelji se bili "zapaljeni" za IT odeljenja, misleći da u njima rezultat može da napravi svako, ne shvatajući da ovaj smer traži mnogo matematičkog znanja. Nije isto biti „haker“, u smislu znanja o mrežama i Vindouzu, i biti programer. Drugi razlog je slaba prohodnost te struke ka matematičkim i tehničkim fakultetima, jer u konkurenciji sa onima koji bolje znaju matematiku a to su deca sa prirodnog smera i iz matematičkih gimnazija, oni ne mogu da upišu željene fakultete", ističe Andrić.