Šta bi razvoj modernog rudarstva značio za Srbiju?

Savremeno rudarstvo promenilo je sliku koju imamo o mračnim rudnicima sa zastarelom tehnologijom. Veštačka inteligencija i digitalizacija nisu novine u kopovima u Švedskoj i Finskoj, vodećim rudarskim zemljama EU, a ukoliko zaživi projekat „Jadar“ neće biti ni u Srbiji.

Rudarenje uz pomoć džojstika 

Rudari nove generacije rade kilometar pod zemljom, u klimatizovanim prostorijama. Težak rudarski posao zamenili su džojsticima uz pomoć kojih upravljaju procesom. Aktivno učešće u proizvodnji rude uzele su i žene koje upravljaju mašinama težim od 600 tona. Robotizovani električni kamioni bez vozača samostalno obavljaju transport, primenjuju se  sofisticirane metode za upravljanje otpadom i tehnologije koje smanjuju emisiju štetnih gasova i zagađenje vode i tla.

Većina ovih savremenih rešenja integrisana je u projekat „Jadar”, koji je razvijen za eksploataciju litijuma i bora iz jadarita. Na 220 hektara predviđena je izgradnja podzemnog rudnika, a ne otvorenog kopa kako se dugo pričalo. Poređenja radi, površinski kop rudnika uglja „Kolubara“ se prostire na oko 60.000 hektara. 

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvjetić kaže da danas nije neobično sresti sve tekovine savremenih tehnologija u rudarstvu „Automatizacija procesa, pre svega u sferi transporta rude i jalovine kao i u sferi izrade bušotina, uveliko poboljšava efikasnost i bezbednost procesa, jer smanjuje izloženost zaposlenih. Digitalizacija i IoT omogućavaju praćenje uslova na radu u realnom vremenu, na primer kvaliteta vazduha, nivoa buke i slično, kao i status pojedine opreme, čiji otkaz može imati posledice po zaposlene. Daljinsko upravljanje mašinama omogućava operaterima da rade sa bezbednih, nadzemnih lokacija. Aktivna bezbednost na nivou svakog zaposlenog ogleda se u nošenju „pametnih“ šlemova“ koji mogu da prate uslove okoline, upozoravajući radnike na potencijalne opasnosti. Ovo su samo neke od inovacija, koje zajedno imaju za cilj da poboljšaju bezbednost, efikasnost i održivost u operacijama podzemnog rudarstva, definišući jedno novo „pametno“ rudarstvo,“ objašnjava profesor Cvjetić.

Nasina tehnologija u „Jadru“

Primena nove tehnologije „digitalni blizanci” (digital twins), koju je osmislila Nasa, predviđena je za efikasnije upravljanje procesima. U „Jadru“ bi ova tehnologija omogućila bliski nadzor aktivnosti u realnom vremenu. Pomogla bi u predviđanju budućih događaja, kao i u optimizaciji načina na koji rudnik i postrojenje za preradu funkcionišu. 

Osim toga, predviđene su savremene tehnologije koje umanjuju buku i prašinu, ali i količinu iskopanog stenskog materijala, generisanog otpada i materijala za skladištenje. 

Električna mehanizacija 

Budući da  Rio Tinto značajno ulaže u električnu rudarsku mehanizaciju, za očekivati je da se i rad u podzemnom rudniku obavlja primenom električne mehanizacije.

„Energetska efikasnost i održivost u savremenom rudarstvo se ogleda u primeni električnih vozila, odnosno mehanizacije koja u svom radu koristi električne baterije. Smanjena emisija izduvnih gasova rudarske mehanizacije se direktno odražava na poboljšanje kvaliteta vazduha u radnom okruženju rudara,“ ističe profesor Cvjetić.

Testiranje procesa u Australiji

U javnosti je bilo dosta nedoumica oko toga da li je tehnologija prerade jadarita dovoljno bezbedna, s obzirom na to da je u pitanju potpuno novi mineral. Nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koje je Rio Tinto nedavno objavio, demantuju oponente projekta koji tvrde da je prerada jadarita prljava i opasna. Tehnologija je razvijena i temeljno testirana u Razvojno-tehničkom centru kompanije Rio Tinto u Melburnu u Australiji. U pet probnih testiranja, na osnovu više od 2.000 hemijskih analiza, dokazano je da je ceo proces tehnički izvodljiv i bezbedan.

Foto: Informer

Tehnološki napredna i visoko efikasna rešenja koristila bi se i za prečišćavanje voda. Plan je da se investira preko 100 miliona dolara u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu životne sredine i biodiverziteta. Time bi se obezbedilo da vode  koja se ispuštaju u lokalni rečni sistem budu bezbedne.

Baterijski pasoš 

Inače, dodatna garancija da će Rio Tinto morati da ispoštuje sve propise o zaštiti životne sredine je i nova evropska regulativa koja stupa na snagu 2027. godine.  Tada će  svaka baterija morati da ima takozvani „baterijski pasoš“ koji potvrđuje da je baterija dobijena uz poštovanje ekoloških standarda. 

U prilog tome koliko će savremena tehnologija i moderno rudarstvo uticati na životnu sredinu govori i podatak da bi poljoprivredne aktivnosti nesmetano mogle da se odvijaju na površini rudnika „Jadar“ istovremeno sa aktivnostima na podzemnoj eksploataciji.