Na spavanje je češće odlazio gladan nego sit! Ispovest čoveka koji je kao dečak proživeo horore rata u Bosni: Bio sam jako mali kad mi je otac izmasakriran... (VIDEO)

Branimir Kojić, predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih, imao je samo četiri godine kada mu je u ratom pogođenoj Bosni i Hercegovini ubijen otac. Nakon toga, kaže on, počeo je životni pakao njegove porodice.

Kako navodi Kojić, bio je jako mali kada mu je ubijen otac.

- Sećam se da smo bili jako gladni tog dana kad je otišao. Išao je da traži brašno u opštinu, ali nisu mogli da mu daju. Otišao je sutradan, a mojoj majici su umesto brašna dali poruku da je on umro. Godinu dana nisam čuo glas moje majke - započinje on svoju ispovest.

Nakon smrti oca, nastavlja Kojić, išao je sa majkom u crkvu gde je video ogroman broj žena koje su nosile crne marame budući da su bile u žalosti zbog gubitaka svojih bližnjih.

- Moj otac je poginuo u jednoj zasedi, kada su ga muslimani u čisto etničko srpskom selu mučki ubili. On je izmasakriran - kaže on i dodaje:

- Od tog trenutka počinje naš životni pakao jer smo bili prepušteni sami sebi. Više smo legali gladni nego siti. Nismo imali šta da obučemo. Pomoć nam je pružila tetka iz Šapca.

Živeli su, otkriva Kojić, veoma skromno, a u sećanju mu je ostao zvuk sirena za uzbunu i strah koji ga je obuzimao. Pamti i da je njegova majka uvek kod sebe imala spremnu torbu sa stvarima u slučaju da budu primorani na beg.

- To ostavlja posledice na vas - zaključio je Kojić.

Opširnije o njegovom potresnom iskustvu pogledajte u video-snimku: