Jadar bezbedan po okolinu: Činjenice demantuju oponente projekta

Bojazan građana da će rudnik Jadar ugroziti životnu sredinu i zdravlje ljudi, ne ide u prilog protivnicima ovog projekta.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu razrešila je brojne nedoumice, a nezavisni stručnjaci su zaključili da primena najsavremenijih tehnologija odlaganja suvog otpada ima minimalni uticaj na životnu sredinu. Suvi otpad će se skladištiti prema svim relevantnim propisima i države Srbije i Evropske unije, a tehnike koje će se koristiti da suše i sabijaju otpad čak premašuju sve zahteve i srpskog i EU zakonodavstva.

Najsavremenije tehnologije u Jadru

Stručnjaci su se pobrinuli da Jadar izbegne štetne metode rudarenja, one na koje smo tradicionalno navikli.

„Projekti se razvijaju dugi niz godina, menjaju se tehnička rešenja, unapređuju na osnovu proračuna, analiza. Studije iz oblasti udesa izmenile su kompletno koncept odlaganja otpada. Prvobitno je bilo predviđeno da se otpad odlaže u tečnom obliku u velikom flotacijskom jalovištu. Ovo rešenje je promenjeno i prešlo se na tehnologiju suvih filter pogača koje povećavaju stabilnost deponije, a smanjuje njenu zapreminu, emisije prašine i mogućnost zagađivanja podzemnih voda. To rešenje je naknadno dodatno poboljšano tako što je omogućeno da se do 50% otpada iskoristi za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime je prepolovljena ukupna površina koju bi deponija zauzimala,“ objasnio je nedavno profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, koji je bio rukovodilac na dve od tri studije o proceni ekološkog uticaja projekta „Jadar“.

Foto: Privatna arhiva

 

Iako stanovništvo iz doline Jadra brine da bi otpad iz deponije ipak mogao da ugrozi vode i zemljište, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević, koji je bio uključen u izradu studija, objašnjava zašto to nije moguće.

„Vode iz okoline bi se obodnim kanalima usmeravale ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz deponiju. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa”, navodi profesor Knežević.  

Sva prikupljena voda koja je došla u kontakt s otpadom bila bi prečišćena do nivoa kvaliteta rečne vode u koju bi se po potrebi ispuštala.

Deponija Štavice

Suvi otpad, kao jedna od novina u modernom rudarenju, bio bi odlagan na deponiji u dolini Štavice. To je značajno jer ta oblast nije u plavnom području. Deponija bi imala zaštitne obloge koje kombinuju sintetičke i prirodne materijale u skladu sa najstrožim kriterijumima vodonepropusnosti iz evropskog i domaćeg zakonodavstva, ekvivalentne sloju gline debljine pet metara vodopropusnosti 1x10-9 m/s ., kako bi se sprečilo curenje.

Velika prilika za Srbiju

Podzemni rudnik litijuma je velika razvojna šansa koja donosi nova radna mesta, veće prihode i opšti napredak. Samo budžet opštine Loznica bio bi dupliran. U fazi izgradnje rudnika bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija sa prosečnom platom većom od 1.100 evra. Prihodi u budžet Srbije su procenjeni na 180 miliona evra godišnje. Ovako značajan projekat obično privlači brojne druge investicije u lancu snabdevanja za električna vozila. Prema procenama ekonomske studije, sve te investicije kreirale bi više od 20.000 novih radnih mesta.