Novi tip sajber prevara u Srbiji: Telefonski poziv na koji se ne smete javiti

Sajber prevare različitih vrsta i formata već duže vreme česta su pojava, a u poslednje vreme postaju sve kreativnije i teže za uočiti. Dve najnovije prevare su toliko suptilne da mogu da promaknu i iskusnijim korisnicima interneta, a posebno su opasne jer je za jednu dovoljno naprosto se javiti na telefon.

Poziv nepoznate lepotice

Prevara koja se oslanja na pozive uzela je maha na aplikaciji Vocap. Savetuje se da dobro pogledate ko je osoba koja vas zove i da čak bacite pogled na pozivni broj države iz koje poziv dolazi. Najčešće bi to bile države poput Somalije, Senegala, Vijetnama.

Način na koji prevaranti operišu jeste da vas pozovu sa nepoznatog broja nakon čega možete da postanete žrtva prevare jer će se oni predstaviti kao korisnička podrška Gugla ili neke druge organizacije i pokušati da vam uzmu osetljive podatke. Ukoliko je u pitanju običan poziv sa nepoznatog broja može vam čak stići znatno uvećan telefonski račun.

Oglas za posao iz snova

Drugi način na koji prevaranti varaju u poslednje vreme je oglas za "posao iz snova" koji deluje previše dobro da bi bio istinit - jer i nije istina.

Sistem funkcioniše tako što sa nepoznatog broja prevaranti šalju tekstualnu poruku na broj osobe iz Srbije, u kojoj na srpskom jeziku nude određeni posao za platu koja je nesumnjivo iznad našeg proseka. Uz ponudu, naravno, ide i link ka potvrdi da je neko zainteresovan za posao – u pitanju je, ipak, virus koji preuzima informacije o korisniku i krade novac sa računa.

Ova prevara se zove fišing i rasprostranjena je širom sveta. Zato je jako važno ne otvarati linkove nepoznatih pošiljalaca.

Piramidalna prevara - brzo zaradite iz udobnosti svog doma

Nešto pre aktuelnih lažnih takmičenja koji se odigravaju na društvenim mrežama, građani Srbije bili su na meti još jedne piramidalne prevare, ovog puta „u vidu atraktivnih ponuda koja navodno omogućavaju brzu zaradu, u svega par klikova i sa fleksibilnim radnim vremenom“. Kako je navedeno, u pitanju su uvek aktuelni sponzorisani oglasi na Instagramu i Fejsbuku pomoću kojih korisnici lako dolaze do brze zarade tako što će vršiti određene „radne zadatke“, i tako ostvariti profit ne napustivši udobnost svog doma.

Takve prevare su, dodaje se, sve učestalije, a preporuka Nacionalnog CERT-a po ovom pitanju je „da korisnici pre svakog ulaganja što detaljnije ispitaju legitimnost ponuđenih uslova za onlajn investiranje, ali i da budu dodatno oprezni sa ulaganjima koja obećavaju veliku i brzu zaradu“.

Podsetimo, u aprilu ove godine društvenim mrežama na našim prostorima šrio se lažni snimak tadašnje ministarke zdravlja Danice Grujičić, koja je na snimku otkrila „moćno prirodno sredstvo koje će mnogim građanima Srbije pomoći“. Međutim, to nikako nije bila Grujičić na snimku.

Svakako, među „najpopularnijim“ prevarama na internetu, a na koje u najvećoj meri nasednu ljudi, jesu poznati „givaveji“ na Instagramu i Fejsbuku, zatim čuvene piramidalne prevare, kao i poruke o neisporučenim paketima od pošte.

Najćešće internet prevare u Srbiji

Pored prevara na koje smo već navikli poput hakovanih profila vaših prijatelja koji vam potom šalju pozajmice ili traže brojeve telefona postoje i prevare poput fantomskih paketa iz Pošte Srbije koje vam traže da preuzmete preko lažnih linkova na Vajberu, a tu su i prevare preko lažnih rezervacija na Bukingu, uz posebnu napomenu da se preko Fejsbuka svake godine u ovo vreme pojavljuju lažni apartmani u Grčkoj koji se reklamiraju našim turistima nakon čega čitave porodice unapred uplaćuju lažno letovanje da bi na kraju "poljubile vrata".

Upozorenje MUP-a: Povećan broj prevara

S obzirom na to da su danas internet prevare svakodnevnica, Ministarstvo unutrašnjih poslova kreiralo je više smernica u cilju zaštite podataka građana Srbije od neželjenih krađa i virusa. Isto tako, danas je, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, sve veći broj slučajeva dipfejk prevara – tačnije, prevara koje se odnose na kreiranje lažnog sadržaja putem mašinskog učenja koje se javljaju u obliku osvetničke pornografije, lažnih vesti i prevara.

"Nažalost, sve češće se suočavamo sa pritužbama građana na dipfejk prevare, odnosno na investicione prevare u kojima je zloupotrebljena tehnologija. Ima dosta prevara i policija preduzima sve preventivne i reaktivne mere na rešavanje ovih slučaja", rekao je zamenik načelnika Uprave za tehniku u Ministarstvu unutrašnjih poslova Nikola Čučilović.