Je li ovo svadba ili glasačko mesto? Beograđanin nije znao šta ga je snašlo, preselo mu veselje

Dan venčanja je za mladence dan koji se pamti ceo život, ali je zbog priprema - odabira i kupovine garderobe, rezervacije sale, fotografa, izbora menija i sličnih organizacionih stvari, veliki izvor i stresa! Međutim, svadbe su ponekad stresne i za goste!

Tako je, pre mesec dana, jednom Beograđaninu umalo preselo venčanje njegovog rođaka u Lazarevcu.

- Išao sam na svadbu svog brata od strica. Međutim, nije mi drago kada to kažem, ali - mi nismo baš bliski. Otac se preselio iz Lazarevca u Beograd kada je imao 18 godina i tamo je kasnije upoznao mamu i rodio sam se ja. Iako nije daleko, u posetu rođacima u Lazarevac smo retko išli...možda 2-3 puta godišnje. Nisu ni oni kod nas. Često bi od ovih i onih čuli da su bili poslom u Beogradu, ali bi jako retko svraćali. Međutim, svadba je svadba, naravno da ću da idem - priča ovaj Beograđanin.

On, međutim, kaže da ne voli svadbe. Retko na njih ide, pa nije imao ni odelo.

- Imam samo jedno odelo da valja, ali se, kada sam ga probao, ispostavilo da mi je malo. Meni nije smetalo, malo bih se stisao, šta fali, ali je žena zapela da kupim novo. Prvo smo se raspravljali, ali sam na kraju pristao. Rekla mi je i da cipele koje imam nisu ni za pijacu, ali tu joj nisam popustio. Rekoh: "Idem ovako ili ne idem nikako" - priča on.

Sledeći stres je bio koliko para da ostavi u kovertu.

- Za odelo sam već, ne znam kako, pukao oko 250 evra. Tužno mi je bilo i da pogledam svoj štek sa parama. Bilo je još svega 130 evra. Žena i ja skupismo nešto dinara još što imamo i kupih još 120 evra. Ko rekoh: "250 evra će biti više nego dovoljno".

Pored poklona u koverti i novog odela ova porodica je morala da izdvoji pare i za frizure dama.

- Žena i obe ćerke su otišle kod frizera. Ne razumem zašto devojčice od 13 i 14 godina moraju da na feniranje, ali mi je objašnjeno da se ja ništa ne pitam i da to tako mora. Pukao sam još nekoliko hiljada na to zadovoljstvo.

Ovaj Beograđanin, nakon svih troškova, nije baš u veselom raspoloženju krenuo na svadbu. Međutim, kada je stigao tamo, malo je živnuo. Pozdravio se sa svima, išao u crkvu, a onda je na red došao restoran.

- Mi smo u restoran kasnili po običaju. Uvek svuda kasnimo. Žena je, nakon crkve, morala da svrati u kinesku radnju, kao da kod nas nema nijedna kineska radnja. I... kada smo došli neko nas je uputio gde da sednemo. Čim smo seli shvatio sam da nisam dao kovertu. Video sam na ulazu kutiju i požurio da stavim kovertu.

Koverta još nije ni uspela da padne na dno kutije kada je čuo: "Hej, zaboga, pa što to radiš? Pa, to je mladina kutija".

- Mladina kutija? - upitao sam u šoku i shvatio da nedaleko ima još jedna.

- "Dve kutije?!", upitah ponovo u čudu, dok je ovaj muškarac, ne znam ni ko je ni šta je na toj svadbi, penio.

- Ti si Milošev brat, zar ne?! A stavio si kovertu u mladinu kutiju? Pa, zašto ne gledaš, brate?! Sve nam komplikuješ! Nisu za džabe dve kutije!

Beograđanin se izvinio, ali ga je ovo sve toliko iznerviralo da je celu svadbu presedeo.

- Dve kutije?! Za mladu i mladoženju?! Pa, potpuno ludilo. Kao da smo na biralačkom mestu! I, evo, ni sad mi nije jasno zašto je bilo dve kutije, pa neće valjda svako da čuva svoj novac?! Ne znam stvarno u šta su se pretvorile ove svadbe. Čovek se toliko istroši, a na kraju i ne uživa na svadbi. Zašto lepo ne priznaju da svadbe više nisu da se porodica i prijatelji provesele već je to neki skup na kojem se prikupljaju pare za mladence - ogorčen je ovaj Beograđanin.