Prva žena kapetan ATR flote u Er Srbiji: Želela sam da postanem pilot kao moj tata

Tata se u početku protivio mojoj želji da krenem njegovim stopama i postanem pilot, ali mi je ipak najveća podrška upravo bio on.

Uz njega, naravno, i svi drugi članovi najuže porodice. Ljubav prema letenju se javila kada sam imala pet godina, tad sam se ugledala upravo na oca - vojnog pilota. Već kao devojčica pitala sam se kakav je osećaj upravljati "čeličnom pticom" na nebu. Sećam se da sam često, dok smo putovali automobilom, zatvarala oči i maštala da sam u avionu, da polećem i letim.

Ovako započinje razgovor za Informer Vanja Marčeta (32), prva žena kapetan u ATR floti "Er Srbije" i ujedno prva žena pilot koja je to zvanje stekla u okviru srpske nacionalne avio-kompanije.

Samo je nebo granica

Lepa Zemunka za naš list navodi da joj je najveći izazov na putu do dobijanja pilotske dozvole bio da, uprkos brojnim izazovima, izvesnim osudama i negodovanju okoline, ostane dosledna i da sačuva ljubav i strast prema letenju.
- Ponosna sam što sam radeći na sebi uspela da se izgradim u pilotskoj profesiji, ne pridajući značaj tuđem mišljenju. Ljudi će vam ponekad iz najbolje namere ili brige reći da neki san nije ostvariv. Iz njihovog ugla verovatno i nije, ali samo mi istinski poznajemo sebe i imamo pravo da odredimo gde su nam granice. A znate kako se kaže - samo je nebo granica. Na moju veliku sreću, spoznala sam da je granica i iznad neba - priča nam Vanja.

Da bi postala pilot, naša sagovornica je morala da završi Pilotsku akademiju, a pored toga, može da se pohvali da je diplomirala i ekonomiju.
- Moj profesionalni put je počeo upisom u Pilotsku akademiju u kojoj se stiče osnovna pilotska obuka. Ona se sastoji iz teorijske nastave čije predmete polažemo u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, i praktičnog dela, odnosno letenja na jednomotornim i dvomotornim avionima, ali i polaganja letačkih ispita. Kad sam završila Pilotsku akademiju, dobila sam dozvolu profesionalnog pilota. Stečeno znanje i veštine usavršavala sam obučavajući se za poseban tip aviona. Bio je to "boing 737", na kojem sam dobila i svoj prvi posao u "Er Srbiji". Po završetku pandemije koronavirusa prešla sam na poziciju kopilota aviona tipa ATR 72 i tu ostala sve do započinjanja kapetanske obuke. Po završetku kapetanske obuke i nakon što sam položila niz potrebnih ispita, dobila sam zvanje kapetana - sa ponosom navodi Marčeta.

 

Foto: Er Srbija

Ponos "Er Srbije" nam objašnjava da u nacionalnoj kompaniji sa njom rade još dve koleginice kapetana koje lete na avionima tipa "erbas". Ipak, Vanja je prva žena koja je zvanje kapetanice stekla u okviru same kompanije i prva sam žena kapetan na avionu tipa ATR.
- Već na kapetanskoj obuci sam postala svesna da sam prva žena koja u "Er Srbiji" prolazi kroz tu vrstu obuke. Neizmerno mi je drago što će kroz moj primer devojčice i devojke koje dele istu ljubav prema letenju i avijaciji videti da je i njihov san ostvariv. Izuzetno se obradujem kada čujem da neka devojka želi da krene mojim putem, jer u svakoj od njih vidim nekadašnju sebe - ponosno ističe Marčeta.

Želi da uči druge

Vanja kaže da joj je trenutna želja da na novoj poziciji kapetana da svoj maksimum, da uživa u letenju i nastavi da s ljubavlju obavlja svoj posao.
- Za nekoliko godina, kada steknem dodatno iskustvo, volela bih da budem instruktor letenja i pomažem budućim kolegama i koleginicama da se izgrade kao piloti - zaključuje naša sagovornica.

U kokpitu nema mesta diskriminaciji

Ponos "Er Srbije" kaže da se u pilotskoj kabini "Er Srbije" na pozicijama kapetana i kopilota sve češće nalaze žene.
- Primećujem da kolege muškarci ne vide u tome ništa neuobičajeno. Pored mene, u letačkoj posadi srpske nacionalne avio-kompanije ima još osam žena. U kokpitu nema mesta diskriminaciji, svi smo obučeni profesionalci koji su tu došli da radni zadatak obave na najbolji mogući način. Među kolegama i koleginicama uvek postoje obostrano poštovanje i podrška - kaže Vanja.