Danas je svetski dan borbe protiv trgovine ljudima: Ovo je statistika za našu zemlju

Trgovina ljudima nije individualni fenomen, već ona može da pogodi svakog od nas.

Vrlo je vazno da razgovaramo o ovim anomalijama društva i da znamo kako da reagujemo i uključimo se u borbu protiv ovog "modernog ropstva".

Sistem identifikacije žrtava trgovine ljudima je u našoj zemlji odlicno koncipiran i primer je dobre prakse.

U Srbiji postoji Centar za Zastitu žrtava trgovinom ljudima, koji ima mandat za identifikaciju žrtava trgovine ljudima nezavisno od pravosudnog sistema i policije.

Ovo je odlično rešenje jer omogućava žrtvi da dobije pomoć i ostvari sva ona zagarantovana prava, čak i onda kada nije moguće naći dokaz da se neko optuži ili osudi za delo trgovine ljudima. Možemo se pohvaliti da smo tim sistemom identifikacije ispred mnogih zemalja EU u kojima identifikaciju vrši pravosudni sistem.

   U Srbjji je u 2023-oj  formalno identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 6,5% u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 43,5% u odnosu na 2021. Kao i prethodnih godina, većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 72% što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja.

          Seksualna eksploatacija po prvi put nije najdominantniji oblik trgovine ljudima. Najučestaliji oblik je bila prinuda na prosjačenje sa udelom od 29,3 %, na drugom mestu po učestalosti je radna eksploatacija 22,7 %, seksualna eksploatacija se javlja u 20% slučajeva, prinuda na prak u 14,7%, a prinuda na vršenje krivičnih dela u 13,3% slučajeva.

          Procenat dece među žrtvama je značajno porastao u odnosu na prethodne dve godine i  iznosi 62%. Prosečna starost dece žrtava je 12 godina, dok je generalno prosečna starost identifikovanih žrtava 19 godina.
 Kada je u pitanju socioekonomski status, velika većina identifikovanih žrtava su osobe bez nepokretnosti, bez zaposlenja i bilo kakvih redovnih prihoda, najčešće sa stečenim samo osnovnim obrazovanjem.

            Primećuje se i mala razlika između rodova, pa tako ni jedna žena među identifikovanim žrtvama nije imala prihode, niti kuću odnosno stan, dok su dvojica muškaraca imali priode, a isti broj njih je imao u posedu kuću, odnosno stan. Ovi podaci se odnose na period neposredno pre početka eksploatacije.

Milioni dece se u celom svetu eksploatišu na različite načine. Deca su prinuđena da rade na plantažama i rudnicima u Africi, u fabrikama na dalekom istoku, primorana da učestvuju u oružanim sukobima po Bliskom Istoku i svuda u svetu primoravana da pružaju seksualne usluge ili se eksploatišu kroz pornografiju. 

U Srbiji nema tako masovne eksploatacije dece, ali postoji ne mali broj slučajeva brutalne eksploatacije. Oko 40% žrtava trgovine ljudima u našoj zemlji su deca. Oni se eksploatišu tako što ih primoravaju na pružanje seksualnih usluga, tako što ih primoravaju da rade teške poslove, tako što ih kriminalci teraju da za njih diluju narkotike ili kradu i vrlo često tako što ih primoravaju na prosjačenje. 
Jedan od ozbiljnih problema je i eksploatacija devojčica kroz prinudne brakove. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju je pripremilo novi Porodični zakon koji će uskoro biti usvojen i po kome će biti zabranjeno sklapanje brakova sa decom ispod 18 godina. (do sada je uz odobrenje suda to bilo moguće sa 16 godina).
Nema sumnje da su deca najranjivija i to naročito deca iz disfunkcionalnih porodica i deca bez roditeljskog staranja. 

Dobra stvar je to što se sve više škola uključuje u borbu protiv trgovine ljudima Ministarstvo obrazovanja je mnogo radilo na tome u proteklom periodu. Oni su u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima napravili indikatore za prepoznavanje slučajeva trgovine ljudima koji su podeljeni svim školama, a u protekle dve godine je održano više obuka za prosvetne radnike. Centar redovno održava tribine po školama za decu i roditelje i to daje rezultate. Sve je više prosvetnih radnika koji su sposobni da na vreme prepoznaju rizik od trgovine ljudima i da adekvatno reaguju. Da porazgovaraju sa detetom na pravi način i da prijave ove slučajeve Centru i policiji.

Kod dece je karakteristično i to da su ljudi koji ih eksploatišu uglavnom osobe iz njihovog okruženja. To mogu biti njihovi rođaci, komšije, prijatelji... u tinejdžerskim danima to su ponekad i njihovi vršnjaci ili starije osobe koje se prave da su im prijatelji ili koje pokušavaju da ih zavedu, praveći se da su zaljubljeni u njih. Često im nude poklone, pozajmice, primamljive poslove i slično. Priča o eksploataciji uglavnom počinje lažnim prijateljstvom.
Uznemiravajuće je i to što su u slučajevima kada su žrtve deca neretko upravo njihovi roditelji ti koji ih eksploatišu. 

Jedna od novina u našem sistemu borbe protiv trgovine ljudima Zaštitnik građana dobio funkciju izvestioca u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. On će pisati periodične izveštaje i davati preporuke na ovu temu, ali još važnije od toga je to što je već započeo sa aktivnostima za unapređenje čitavog sistema.

Još jedna pohvalna stvar za Srbiju je to što je ove godine OEBS u svojoj publikaciji predstavio naš sistem identifikacije žrtava kao sistem za primer i preporučio drugim zemljama da razmisle o usvajanju sličnog sistema. On se izdvaja po tome što Centar identifikuje žrtve nezavisno od policije i tužilaštva i to nam omogućava da hito reagujemo i pomognemo ugroženoj deci i pre nego što se završi istraga. 

Deca migranti su naročito ugroženi i to posebno u situacijama kada se na tom putu razdvoje od svojih roditelja. U Srbiji oni imaju svu podršku koja im je potrebna. Toj deci se dodeljuje staratelj i ona bivaju smeštena u Zavod za vaspitanje u Beogradu ili Nišu. Sa njima rade obučeni profesionalci, imaju pevodioce, zdravstvenu zaštitu i sve što im je potrebno. Neka od njih su čak išla u naše škole dok se nije našao način da se ponovo spoje sa svojim roditeljima