"Ne treba mi ništa, samo da vam kažem...": Na vrata porodice Nurković pokucala je žena, u rukama je nosila bebu! Filmska životna priča

Na vrata porodice porodice Nurković iz Sarajeva pre više od 25 godina zakucala je jedna žena. Nosila je u rukama malu devojčicu. Držeći je čvrsto izgovorila je rečenicu koja će živote svih prisutnih u trenu okrenuti naopačke: "Dobar dan, gospođo. Ništa mi ne treba od vas, samo želim vašem mužu da kažem da ima još jedno dete".

Četiri godine od tog susreta, na samrti - muž je supruzi odlučio da prizna da devojčica nije bila greška i da njihov sin Eldar ima rođenu sestru.

"Ja sam mali koji je bio sa druge strane vrata"

- Otac mi je bio profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu, a mama je doktorka. Tata je u tridesetim godinama saznao da ima rak, lečio se gde god je mogao u bivšoj SFRJ, pokušavao i u inostranstvu. Moja mama je uvek putovala s njim zbog lečenja, tako da su me uglavnom odgajali baka i deka. Kada je već bilo jasno da je tata na samrti, neka žena nam se pojavila na vratima. Sa sobom je imala detence. Rekla je tati da ima ćerku za koju nije znao, ali da misli da treba da je vidi dok je živ. Pokupila se i otišla. To je bio šok i za njega i za moju majku. Kada sam imao četiri godine, moj otac je umro, a sa njim i ta tajna. Majka je ćutala sve dok nisam postao punoletan - priča svoju filmsku životnu priču poznati fotograf iz BiH Eldar Nurković.

Foto: informer/P.I.

 

Mala Milena, tajni plod zabranjene ljubavi

- Tek kada sam napunio 18 godina, mama mi je rekla da imam polusestru i da ukoliko želim da je vidim, mogu da je potražim. Ispostavilo se da moja sestrica nije bila plod veze za jednu noć već dete prave ljubavi. Otac je imao dugogodišnju vezu iz prošlosti, ali bili su različite nacionalnosti i roditelji te devojke nisu odobravali njihovu vezu. To je bila zabranjena ljubav i od početka je bila osuđena na neuspeh. Kada je ta ljubav pukla, moj otac je upoznao moju majku i rodio sam se ja - kaže Eldar. Besan što su godinama od njega krili da ima sestru, mladić se dao u potragu.

"Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam ja tvoj brat"

- Želeo sam da je pronađem. Nisam imao mnogo informacija koje bi me do nje dovele. Znao sam samo ime i prezime stare ljubavi mog oca. Od nekih ljudi koji su sa njim bili bliski saznao sam da je Srpkinja i da je živela u Mostaru. Kada sam napokon došao do adrese, saznao sam da su zbog rata otišli u Srbiju, a možda i negde dalje. Opet sam se nalazio na samom početku.

Sve te godine sam razmišljao kako bih voleo da je pronađem, da je upoznam, da popunim tu ogromnu prazninu u životu koji je bio pun nekih gubitaka.

Moja sestra nije znala da postojim. Pretraživao sam imenike, zvao mnoge brojeve telefona. Preko najrazličitijih ljudi sam pokušao saznati bilo kakvu informaciju. Saznao sam da se zove Milena. Razmišljao sam da postoji mogućnost da se sestra udala i promenila prezime. To je već bila gotovo nikakva šansa da je nađem. Izgubio sam svaku nadu. Onda su se pojavile društvene mreže - priča Nurković kako je tekla potraga koja je delovala nemoguće.

Sve dok nije uspela.

- Tri godine sam je tražio na Fejsbuku, bezuspešno. Tokom treće godine traženja pronašao sam nekoliko devojaka pod istim imenom. Svakoj toj devojci sam poslao poruku, koja je imala krajnje neobičan sadržaj: "Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam ja tvoj brat".

Negde je dobijao samo "seen", neke su mu govorile da je lud. A onda je poruka stigla na pravu adresu, Mileni Dobraš.

"Mama, neki čovek kaže da mi je brat"

- Razni odgovori su stizali od tih devojaka koje sam pitao, ali jedna je konačno delovala kao da bi mogla biti moja sestra. Ona je znala samo ime i prezime mog oca. Njena mama joj je pričala da je njen otac umro veoma mlad, i to je bilo sve. Kada joj je stigla moja poruka, zvala je mamu i pokazala joj. Nakon toga je njena mama istrčala i zaključala se u kupatilo. Dugo nije htela da otvori vrata, sve se pretvorilo u šok. Kada je otvorila vrata, rekla je: „Jeste, to je tvoj brat”, na šta joj je sestra odgovorila kako ne može da veruje da je to krila 28 godina, iako joj je nebrojeno puta govorila da želi da ima brata. Milena dugo nije pričala sa svojom majkom zato što je krila istinu od nje - kaže Nurković.

Foto: informer/P.I.

 

Skoro trideset godina nakon što su bili sa dve strane vrata - Eldar i Milena odlučili su da se nađu.

"Milena, ne plači molim te"

- Prvi susret sa sestrom je bio veoma emotivan. Dva dana nakon što smo se prvi put čuli, sela je u autobus u Banjaluci i došla u Sarajevo. Na autobuskoj stanici smo se prvi put sreli. Kada je izašla iz autobusa, odmah smo se zagrlili. Sedam dana je boravila kod mene. Nismo se odvajali jedno od drugog. Bio je čudan osećaj. Znaš da imaš nekoga ko je tvoja krv, a moraš sve iz početka, ne znaš ništa o toj osobi. Jako je čudno. Teško pokazujem emocije, ali ona je više plakala. Sve vreme sam je posmatrao i uvideo sam da jako liči na mene i na mog oca. Pokreti, priča, poprilično smo slični. Teško da to mogu opisati rečima. U kontaktu smo i viđamo se koliko nam to vreme dozvoli i pokušavamo da nadoknadimo propušteno, završava svoju životnu priču Nurković.

Zbog straha im oduzeli pravo na sreću

- I dalje mi je žao što su nam oduzeli naše vreme. To su greške koje ljudi prave bez ikakvog razmišljanja. Razgovarao sam s majkom svoje sestre i ona je bila ubeđena da ja kao dete iz legalnog braka, druge vere, nikada ne bih prihvatio svoju sestru. Iz tih razloga nije ništa govorila 28 godina. Rekla mi je da bi iz tog straha ponovo isto uradila. Nije fer ni prema meni ni prema sestri što su tako postupili. Da 28 godina budemo jedno bez drugog zbog njihovih sebičnih stavova. Mi nismo krivi, kaže Eldar.

Eldar je postao ujak!

U mnogim periodima svog odrastanja mnogo bi mi značilo da sam imao nekog svog. Imati sestru ili brata, imati nekoga s kim možete podeliti sve, imati podršku, deliti iskustva. Nisam imao nikoga bliskog sebi. Očigledno da nikada nije kasno, sada imamo odličan odnos, redovno se čujemo, kroz osmeh priča Nurković koji je postao ujka! Milena je rodila malog Konstantina, a on je oduševljeno otišao da ga upozna. Ne samo što su prihvatili jedno drugo, Eldar i Milena sada zajedno šetaju malog Konstantina, novi život i novo poglavlje u njihovoj neverovatnoj porodičnoj priči.