Ovakvo opterećenje organizam teško izdrži! Čuveni kardiohirurg otkriva kako gledanje utakmica utiče na srce: Gledaocima puls ide i do 200!

Sportska takmičenja, odnosno utakmice, stresna su i za navijače, pored samim učesnika, a profesor dr Miljko Ristić, naš čuveni kardiohirurg i savetnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" objašnjava da najviše problema mogu da imaju starije osobe, koje već imaju neke kardiovaskularne i probleme sa krvnim pritiskom.

Profesor objašnjava da se i sam u karijeri susretao sa pacijentima kojima je puls skočio i do 280 a kao poreklo su navodili gledanje utakmice. Objašnjava da je to retko, ali da u takvim situacijama može da dođe i do letalnog ishoda.

 

Mlađe generacije, prema njegovim rečima, lakše podnose stres i nerviranje, jer je njihov kardiovaskularni sistem zdraviji.

Ko je u najvećem riziku tokom utakmica

Navodi da bi osobe u riziku trebalo da izbegavaju utakmice ukoliko znaju da im se to odražava na zdravlje, ali ipak, ne bi da im oduzima volju, pa savetuje da se pripreme za tako važna takmičenja.

- Kao i sportisti, i navijači teško podnose poraze. Mi to ne možemo da izbegnemo, pogotovo na utakmicama kao što je bila sinoć u košarci koju smo igrali sa Amerikancima. Vodite, vodite, vodite, a onda 3 minuta pre kraja izgubite. To pogađa i teško je izdržati takvo psihičko opterećenje - kaže prof. dr Miljko Ristić.

Foto: Pedja Milosavljević

Puls preko 110 rizičan

Prema njegovim rečima, obično su starije osobe sklonije skakanju pulsa, u ovakvim situacijama:

- Zato kažu da neće da gledaju, jer se nerviraju, pa osluškuju sa strane, ili se kasnije raspituju za rezultat. Ako je već takva situacija, zbog svog zdravstvenog stanja, gledanje bi trebalo da preskoče srčani pacijenti koji imaju nestabilan pritisak i velike oscilacije u pulsu, nebitno da li je on nizak ili visok, a obično je visok. Normalan puls je 80, od 80 do 110, i svaki puls preko 110 je opasnost da se nešto desi. Kad je reč o sportistima, njima se rade testovi opterećenja i meri puls u svom sportskim disciplinama, i pri većem opterećenju, puls ide i na 200. Takvom igraču se onda ne može dozvoliti da se bavi sportom - objašnjava prof. dr Miljko Ristić.

Navodi da se u karijeri susretao sa pacijentima sa pulsom od 200, 250 i 280, koji su kao poreklo skoka pulsa navodili upravo utakmice.

- To je jedan od rizika koji može, doduše retko se događa, ali može da dovede do letalnog ishoda - navodi sagovornik.

Savetuje da srčani bolesnici u konsultaciji sa lekarom, uzmu dan, dva pre bitne utakmice lek za smirenje sa blažim dejstvom.

Foto: profimedia

Kako prepoznati skok pulsa

Prof. Ristić objašnjava da se skok pulsa oseti. Usled toga, oseti se i manji bol u grudima, i srce radi brzo, a često i sa preskakanjem. Ima nepravilan ritam.

- To je za starije ljude veći rizik. Mlađi ljudi se svakodnevno susreću sa nerviranjem, a i njihov kardiovaskularni sistem ima veći kapacitet da ga podnesu. Sa starijima, koji inače imaju komorbiditete to nije slučaj - kaže prof. Ristić i dodaje da u ovakvim situacijama treba potražiti pomoć lekara.

Sportisti prolaze rigorozne preglede

Dodaje da sportisti iz svih sportskih medicina, prolaze niz rigoroznih pregleda, kako bi se ustanovilo da li mogu da igraju, odnosno učestvuju. Prema njegovim rečima, svi pregledi su jasno propisani, a veliku ulogu u svemu igra i psiholog zbog psihičke stabilnosti igrača.