Mladići u Srbiji priznali da menjaju ponašanje prema devojkama u ovoj situaciji: Kada čujete razlog, zapanjićete se na šta obraćaju pažnju

Ako ste devojka ili žena onda ste sigurno nekada bili u situaciji da se tokom šetnje osetite uplašeno ili nebezbedno, kada vam se nepoznati muškarac dovoljno približi na ulici da možete da čujete njegove korake, zveckanje ključeva, nekad i svaki udah, što vam stvara nelagodu i tera da se što brže i spretnije udaljite i izbegnete potencijalnu "opasnost".

"Skoro sam išao u tri ujutru iza neke devojke i namerno sam prešao na drugu stranu ulice. I ne znam zašto to radim, ali kapiram da nije toliko neuobičajeno?", glasilo je nedavno priznanje jednog korisnika "Redita" i otkrilo naviku velikog broja mladića u Srbiji, zbog koje će im devojke i žene, koje se pronalaze u pomenutom iskustvu, biti zahvalne.

Autora navedene rečenice interesovalo je da li i drugi "visoki i krupni muškarci menjaju ponašanje ako kasno uveče hodaju iza devojke ili žene", kako se ona ne bi osećala nebezbedno ili ugroženo i komentari koji su stigli pokazali su da nije jedini koji ima sličnu naviku.

"Uvek držim distancu"

"Ma i danju ako nema ljudi. Noću to je gotovo automatska reakcija. Gledam da držim distancu, da ne obraćam pažnju na nju i da gledam svoja posla. Baš ne volim takve situacije, ne postoji način da elegantno iskomuniciraš da nema razloga za strah i da je sasvim bezbedna. Samo možeš da držiš distancu".

"Obično ili prošišam pored nje da skratim sumnju ili usporim da ostane dovoljno prostora da nema razloga za brigu. Lakše njoj, lakše meni".

"Mislio sam da jedini ovo radim, sad vidim da nije tako. I nekako osetim oprez devojke, pa ili pređem ulicu ili brzo prošišam, ne volim da se oseca neprijatno, uplašeno".

"Da, pređem ulicu ili požurim i zaobiđem je"

"Ne idem direktno iza nje, već u stranu. Ako mogu obiđem je", počeli su da se nižu komentari.

Oni su pokazali da veliki broj muškaraca kojima je objava autora privukla pažnju, zapravo vodi računa kako se ponaša u blizini usamljene devojke na ulici, te da uvek nađu način kako bi izbegli da se one osećaju neprijatno.

Neki priznaju da nisu ni bili svesni da imaju ovu naviku sve dok autor nije potegnuo temu, a objašnjenje o svemu vide u pravilima lepog ponašanja.

"Zastanem (kao da vežem pertlu, pogledam mobilni ili nešto sa strane) da napravim razmak. Ako je manja ulica i to mi odgovara, pređem na drugu stranu. Želim da se devojke/žene osećaju bezbedno kad idu noću same", "Nisam nešto preterano ni visok ni krupan (187 cm, 90kg) ali se svakako trudim, da ako je neka devojka/žena sama ispred mene, ne delujem preteće, barem usporim korak", "Da, moraš biti svestan da ljudima (pogotovo ženama) nisi ona osoba koju ti poznaješ, nego potencijalna pretnja", glasili su još neki od komentara.

Potom se u diskusiju uključilo i nekoliko devojaka koje su, oduševljene onim što čitaju, zahvalile muškarcima kojima je stalo da se na ulici osećaju bezbedno.

"Ovo je čist dokaz koliko je društvo obolelo"

Na kraju, pojavio se još jedan komentar čiji autor je ponudio drugu perspektivu gledanja na ovu temu, objašnjavajući da se ovakvim ponašanjem muškaraca samo produbljuje "problem" koji već postoji u društvu.

"Ovo je čist dokaz koliko je društvo obolelo i iskreno smatram kao poraz da mene neko može da smatra za pretnju. Nekako mislim da je ovo daleko od rešenja i da prihvatanjem novih "pravila igre" samo produbljujemo srž problema. Problem se sastoji u manjku napora i volje svih nas da ovo društvo napravimo bezbednim za sve, koliko smo puta i videli i čuli zlostavljanja i nasilja koje se dešavaju ne tako retko, gde ljudi samo nemo posmatraju šta se dešava", smatra on.

Potom je podsetio ostale na slučaj napastvovanja devojčice u tramvaju, koji se dogodio u Beogradu pre nekoliko godina i ukazao na činjenicu da niko od posmatrača nije pokušao da joj pomogne.

"Naravno, ne treba svako da bude heroj, nije svako heroj i apsolutno shvatam da se može desiti da niko ne pomogne, ali ovo je samo dokaz hronične apatije ljudi prema drugima u nevolji. To se preliva i na celo društvo kao celinu. Nama trebaju neki bolji ljudi, neko zdravije društvo i čvršća ruka koja će nemilosrdno i pre svega efikasno kažnjavati zlostavljače. Želim da kada šetam noću budem samo čovek koji šeta noću, ne silovatelj", poručio je on.