Da li nas čeka hladna zima sa puno snega?! Mišljenja meteorologa su različita: Evo koliko snežnih dana očekuje Srbiju

Meteorološki sajt "Severe Weather Europe" (SWE) nedavno je pisao kako se nešto čudno dešava sa polarnim vrtlogom, a promene koje se na njemu dešavaju uticaće na predstojeću zimu u Srbiji. Po tome, zima bi na Balkanu, pa tako i u Srbiji trebalo da bude slaba. Međutim, sa druge strane, naši meteorolozi imaju različita predviđanja za zimski period, pa tako jedna naš profesor smatra da ćemo ove zime imati puno snega i da će zima biti hladnija nego za poslednjih 10 godina!

Stratosfersko zagrevanje iznad Južnog pola poremetilo je polarni vrtlog, što će dovesti do stvaranja jakih anomalija na površini. Uticaj tog zagrevanja mogao bi da se odrazi i na zimu 2024/2025. na severnoj hemisferi, piše SWE.

Na južnoj hemisferi ne dešavaju se često stratosferska zagrevanja, te se ova pojava dogodila samo nekoliko puta tokom prethodnih decenija. Ipak, zagrevanje ima dalekosežan uticaj iako se događa na drugom kraju sveta.

Pokretačka snaga ovog događaja je polarni vrtlog, koji se ponaša kao veliki ciklon i koji je povezan kroz sve atmosferske nivoe, ali može imati različite oblike na različitim visinama.

Foto: Printskreen/severe-weather.eu

Zagrevanje je počelo sredinom jula

Vrlo snažan talas zagrevanja pritiskao je jezgro južnog polarnog vrtloga, šireći se duboko u polarni krug. Polarni vrtlog bio je pod pritiskom dve anomalije visokog pritiska koje su izuzetno jake i mogu da menjaju oblik vrtloga.

Najnovija analiza takođe pokazuje jaku temperaturnu anomaliju na ovom nivou, a talas stratosferskog zagrevanja proširio se i okružio polarni vrtlog, podižući temperature mnogo iznad normalnih vrednosti. Ali stratosfersko zagrevanje se proširilo ne samo oko polarnog vrtloga, već i na vertikalnim nivoima.

Snažan događaj koji će uticati na zimu 2024/2025.

SWE ističe da je reč o snažnom događaju stratosferskog zagrevanja koji već počinje da utiče na vreme, a može da ima ulogu tokom zime 2024/2025. nad severnom hemisferom.

Već se vidi uticaj na pritisak, a gledajući prognozu površinske temperature za sledeću nedelju, uočljiva je jako topla anomalija nad Antarktikom, s hladnim vazduhom pomerenim prema Južnoj Americi i Atlantiku. Ovo je očekivani rezultat snažnog zagrevanja stratosfere i poremećaja polarnog vrtloga, budući da anomalije visokog pritiska potiskuju hladan vazduh izvan pola.

Kakva će nam biti zima

Gledajući globalnu cirkulaciju vazduha, mnogo je više protoka i dinamike na zimskoj hemisferi, dok je letnja hemisfera mirnija. To se naziva “Brewer-Dobsonova cirkulacija” i povezuje cirkulaciju iz obe hemisfere više u atmosferi.

Uz trenutni događaj stratosferskog zagrevanja, mogu se pratiti promene nižeg pritiska.

SWE ukazuje na to da dugotrajne anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra mogu ukazivati ​​na niski pritisak iznad srednjeg zapada, severoistoka i jugozapada SAD u razdoblju od decembra do februara. Za Evropu je indicirana anomalija visokog pritiska.

Foto: Printskreen/severe-weather.eu

odaci o temperaturi stratosfere za isto razdoblje pokazuju isti signal: natprosečnu temperaturnu anomaliju iznad severnog pola. To je u skladu s karakteristikama stratosferskog zagrevanja i slabljenjem severnog polarnog vrtloga.

Snažne promene ili događaj stratosferskog zagrevanja iznad južnog polarnog vrtloga mogu uticati na severni polarni vrtlog sledeće zime i, posledično, na zimsko vreme, navodi SWE.

Prošli podaci i studije pokazuju da dugotrajne anomalije visokog pritiska iznad Južnog pola u periodu od avgusta do oktobra mogu uticati na vreme na severnoj hemisferi u sledećim nedeljama/mesecima.

Oprečna mišljenja kada je Srbija u pitanju

Prema najavama meteorologa Ivana Ristića, dugoročni modeli pokazuju da za sada nema naznake da će polarni vrtlog stići do Evrope i da nas čeka blaga zima. Sa druge strane, dr Aleksandar Valjarević ima drugačije najave.

Kako je naveo Ristić, dugoročni modeli do kreja godine ukazuju da će fenomen La Ninja i islandski ciklon ostati najdominantnije strukture.

- Jedine tačke gde će temperature biti niže od normale su Južna Amerika i obala Pacfika, u ostalim delovima planete srednja temperatura biće oko 2 stepena viša od višegodišnjih prosečnih vrednosti. Stacionarni islandski ciklon prema današnjoj dugoročnoj prognozi usmeravaće topliji afrički i i nešto svežiji i vlažniji atlanski vazduh prema celoj Evropi. Za sada nema naznaka oko dolaska polarnog vrtloga u Evropu jer to bi se pokazalo sniženjem srednje temperature u Skandinaviji i evropskom delu Rusije - napisao je Ristić na svoj Fejsbuk nalogu.

Foto: Zoran Sinko

Kako dalje navodi, da bi došlo do zahlađenja u Srbiji potreban nam je atlantski blok, koji bi hladan afrički vazduh usmerio na jug, a onda kroz bečka vrata do nas.

- To inače odgovara ulasku u fazu 2 MJO indeksa sa kašnjenjem od 10 dana. Da li će generatori cirkulacije na planeti Pacifik i Indijski okean živnuti ostaje da se vidi u narednim mesecima. Ljubitelji zime i snega među kojim sam i ja, nadaju se promeni ovakve prognoze što se često i dešava u jesenjim mesecima za sada je tako pratimo i prognoziramo - poručio je Ristić u svojoj objavi.

"Očekuje nas 15 dana pod snegom u Beogradu"

Aleksandar Valjarević, doktor geonauka, nedavno je izjavio za "Prva" TV da će, prema njegovim modelima, ova zima ipak biti hladnija u odnosu na one u poslednjih 9 godina.

- Prema mom modelu, ova zima će biti malo hladnija. U Beogradu će biti 15 dana sa snegom. Trebalo bi da bude više snega nego u poslednjih devet godina - izjavio je Valjarević.