Stefanu biznis procvetao: Uzgajanje ovog povrća mu se isplatilo, sve uloženo je vratio iako je zahtevno

Na proizvodnji šargarepe u Srbiji se može lepo zaraditi jer ona ima prođu i kod nas i u inostranstvu, ali se mora i pristojno uložiti i pravilno njome baviti, kažu proizvođači.

Proizvodnja šargarepe u Srbiji može biti vrlo unosan posao, ali zahteva odgovarajuću strukturu zemljišta, dovoljnu količinu vode, kao i blagovremenu zaštitu biljaka. Ukoliko imate peskovito i aluvijalno zemljište sa PH vrednošću između 5,5 i 6,5, ona je dobar izbor. Ali, treba imati u vidu da mašine za proizvodnju koštaju, i da povrtari ove godine nisu gasili pumpe za navodnjavanje.

Traži posla i uslove ali i vraća vrednima

Šargarepa je u Srbiji zasejana na oko 3.500 hektara, a ovo godišnji rod ocenjen je kao izuzetno kvalitetan. Trenutna cena na tržištu varira, ali prosečno iznosi oko 60 dinara po kilogramu, u zavisnosti od regije i kvaliteta proizvoda. 

Prvi je Stefan Vidović iz Futoga, nedaleko od Novog sada, na svojih dvadesetak hektara, pored luka, krompira i kupusa, daje značajan prostor šargarepi. Sa druge strane, Tibor Molnar iz Lukinog Sela blizu Zrenjanina svake godine so svojom porodicom zaseje između 30 i 40 hektara.

"To su počeli moje roditelji da se bave time, ja sam samo gledao njih i nastavio time da se bavim. I tako je ostala u našoj familiji već 20 godina", kaže Stefan.

U porodici Molnara uvek su imali manje količine šargarepe ali sada je to mnogo ozbiljnije.

"U jednom momentu se pojavila mogućnost nekog udruživanja, tu je postojala jedna ogromna linija za pranje a znamo da dobro prolazi u inostranstvu", objasnio je Tibor razlog današnje proizvodnje.

Ali, nije to baš tako da se "odlučiš za šargarepu" i praviš pare na njoj. Oba proizvođača ističu da je obavezan analiza zemljišta čak i nakon što se krene sa proizvodnjom.

Foto: Shuterstock

 

Radnicima i do 455 dinara na sat

Potrebe za fizičkim radnicima su rak-rana ne samo domaće poljoprivrede.

"U glavnom mi imamo uigran tim koji radi cele godine kod nas, koji je tu lokalno karaktera, što bi se reklo, a kada imamo potrebu za nekim većim brojem radnika, dogovaramo se sa ljudima koji su zainteresovani da rade. Što se tiče satnice, ima velikih oscilacija u zavisnosti od odgovornosti i obima posla, od toga zavisi i zarada. Kreće se od nekih 350 dinara, pa do 500", kaže Stefan.

"Svakako to je najosnovniji deo našeg poziva. Bez analize vode i bez analize zemljišta nikad ne krećemo da radimo – kaže Stefan dok Tibor dodaje da se na osnovu tih parametara dodaju hranjiva i time smanjuju troškovi u proizvodnju.

Troškovi vode i radnika, diktiraju i cenu proizvoda

Ova sezona je posebna zbog pojačanih potreba za navodnjavanjem. Inače, šargarepa je vrlo zahtevna kultura što se tiče snabdevanja vodom, pogotovo u završnom periodu kada treba da naliva koren.

"Ova godina je bila specifična, gde je gotovo dva meseca nije palo kap kiše i agregati se apsolutno nisu gasili. Jednostavno, suša učinila svoje. Mi smo dali sve od sebe da spasimo što je da spasti, da proizvedemo što bolje kvalitet robe, ali uticala je ova suša na naše prinose, bez obzira na naš trud, zalaganje i odricanje", ističe Stefan.

Troškovi vode i radnika, diktiraju i cenu proizvoda i ona neće moći da na 30 do 40 dinara po kilogramu već će morati 10 do 15 dinara naviše, kažu proizvođači.

"To više nećemo moći da podnesemo. Prosečni prinosi, trenutno po hektaru, su negde od 40 do 60 tona po hektar. Ako cena bude bila malo bolja, bićemo zadovoljni ali u ovom trenutku, smo tu negde na granici", napominje Stefan.

Kakva se roba traži

Tibor ističe da su evropski prinosi i 100 tona po hektaru a da oni postižu tek 50 tona, od čega je 70% prve klase.

"Nismo tu ni blizu a ako to ne stignemo, neće moći da pariramo svetskoj ceni", naglašava ovaj proizvođač.

A ni sva tržišta ne traže istu robu.

"Većina zemalja u regionu traže se sitnija roba, ujednačenija, glatka, lepog lica. Jedino za izvoz prema Rumuniji drugačiji, oni traže krupniju robu, a sve ostale zemlje u regionu traže sitniju kao i, generalno, domaće tržište", ističe Stefan.