Činite dobra dela, a u životu vam ne ide kako biste želeli? Iguman Simeon odgovorio na pitanje koje muči većinu vernika

Crkva ništa ne prezire toliko kao gordost odnosno ponos, jer gord čovek ne odnosi se potcenjivački prema ljudima, već i prema hrišćanskom učenju i prema samom Bogu. Gord i ohol čovek precenjuje svoje mogućnosti i ima osećaj nadmoćnosti u odnosu na druge osobe, a koliko je opasna po crkvi dovoljno ilustruje činjenica da je svrstana na samom vrhu "sedam smrtnih grehova".

Jedan od čestih sinonima za gordost jeste i nadmenost, ali je ipak ona osoba koja je gorda mnogo gora, jer ima sklonost da omalovažava i nipodaštava druge ljude, i da sebe smatra "veličinom“, te se ova osobina ljudi ubraja u hrišćanstvu u smrtne grehe, jer se smatra da je ona "demonska osobina“ i da navodi ljude da "bogohule“. I sam anđeo je pao zbog gordosti i postao Satana.

Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik, objavljen u Rusiji početkom 20. veka, gordost definiše kao lažno osećanje sopstvene nadmoći (ponos, nadmenost, oholost), što je u suprotnosti sa smirenošću, krotkošću i poniznošću. Ona, kako se navodi, "protivreči Tvorcu, koji je stvorio sve ljude jednakima i koji ih je iskupio kroz Sina Svog Jedinorodnog, Gospoda Isusa Hrista”.

"Ko se uzdiže poniziće se, a ko se ponizi uzvisiće se“ je čuvena izreka Isusa Hrista zabeležena na više mesta u Novom zavetu i dovoljno govori kakav odnos hriđćanstvo i crkva imaju prema gordosti. 

Samim tim, gord čovek nije moralan čovek. Moral normira odnose u zajednici. A samoživi čovek, nadmenošću svojom, izopštava se iz zajednice.

Na to je jednom prilikom ukazao i iguman Manastira Rukumija Simeon i rekao da, šta kod da činimo, ako smo gordi i ponosni u tome što radimo, "ništa nam neće ići u životu". Gordost otvara vrata, kako je rekao, đavolu da čoveku uđe u dušu. 

- Srpski narod je to lepo rekao: "Ko se hvali, sam se kvari". Kratko i jasno. Koliko nas kaže, postim, sve ispunjavam, molim se, držim milostinju, slušam to svakodnevno, a opet mi ništa ne ide u životu. Nešto tu ne štima. A šta je to? Samo jedan greh je dovoljan čoveku, a to je greh gordosti, da sve što čini padne u vodu. To znači da đavo ima prava na njegovu dušu, čak u nju i da uđe. To je ta ponositost i uverenje da nije kao drugi ljudi - objasnio je otac Simeon.