"Ovde sam našao dom": Abudl pobegao iz Kabula u Srbiju, a sada otvara restoran avganistanske kuhinje

U Beograd bi uskoro trebalo da počne s radom prvi avganistanski restoran, čiji vlasnik ima srpski azil. On nije jedini koji takvu zaštitu traži od naše zemlje, tokom prošle godine podneto 196 zahteva za azil, a ove godine 163.

Kao i mnogima, Srbija mu te 2016. nije bila cilj. Iz Kabula je pobegao u strahu od lokalnih kriminalaca. Dve godine kasnije dobio je azil i počeo da organizuje susret s porodicom i uspeo je da ih uživo vidi 2020. godine.

Prilagođavanje nije bilo lako, ali da nisu dobili vizu za spajanje porodice njegova deca danas ne bi imala iste mogućnosti, ćerka svakako ne bi bila učenica srednje medicinske škole.

"Najteže je prošlo"

- Najteže je, hvala bogu, prošlo. Imam petoro dece i oni su bili Avganistanu, a kada su stigli bilo je teško dok su naučili jezik. Imali su onlajn časove, posle su dobili privatne časove iz komeserijata i na kraju jedna koleginica dolazila je dva puta nedeljno i polako su naučili jezik - kaže Kočaj Arjubi.

Dok je čekao da mu stigne porodica, kako uz srpski govori još sedam jezika, pokrenuo je prevodilačku agenciju, sada će sa ženom i decom i sopstveni restoran brze hrane.

- Hvala bogu imam mnogo prijatelja, svaki dan dobijam pozive, dolazili su i kod mene moji prijatelji oni su mi rekli: Kočaj otvori nešto avganistansko. Danas su mi dolazili iz neke ambasade, ja kažem čekamo do sledeće nedelje - dodaje Kočaj.

Među onima koji traže azil u našoj zemlji 72 odsto ih želi posao, podaci su Komeserijata za izbeglice. Oni koji uđu u proceduru nakon šest meseci boravka nemaju zakonskih prepreka da počnu da rade. Nevladin sektor upozorava, međutim, da je rizik od eksploatacije i trgovine ljudima postoji za one koji nisu u postupku azili ili nisu čekali šest meseci.

Problem sa dokumentima

"Takve probleme smo rešavali s MUP-om i u tom smislu ovi ljudi ipak nisu jednaki s našim građanima, jer su stranci. Ranjivi su ali i dokumenta koja poseduju ne izgledaju isto kao za naše građane. Postoji veliki rizik da postanu žrtva trgovine ili eksploatacije", navodi Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

"I dalje imamo taj problem sa dokumentima. Skoro smo dobili putnu isrpavu, ali opet ima problema", kaže Kočaj.

Od 2008. kada je počela primena Zakona o azilu gotovo 300 ljudi dobilo je tu vrstu zaštite. U prvih devet meseci ove godine samo jednoj osobi je odobreno utočište a drugoj supsidijarna zaštita.

Iskustva nevladinog sektora govore da otežan put do azila upućuje migrante da nastave ka zapadnoj Evropi. Oni koji se ipak odlučuju da ostanu, tokom boravka u Srbiji su stekli prijatelje a deca, započela školovanje.