Litijum „otključava“ više od 20.000 radnih mesta

Ukoliko studije o proceni uticaja na životnu sredinu budu odobrene, odnosno pokažu da se projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno po životnu sredinu, litijum je šansa koju Srbija nikako ne bi smela da propusti.

Kako pokazuju ekonomske analize, velike rezerve ove kritične sirovine mogle bi da nas izbace u sam vrh svetske borbe protiv klimatskih promena i pretvore Srbiju u poželjnu destinaciju za investitore. 

Procenjuje se da će globalne investicije u rastući sektor e-mobilnosti do 2030. godine premašiti hiljadu milijardi evra. Privlačenje samo 2% globalnih ulaganja moglo bi da udvostruči direktne strane investicije u našoj zemlji!

Dobro plaćeni stručnjaci

Važno mesto u toj računici zauzimaju nova radna mesta u povezanim investicijama koje litijum kao strateški resurs može da privuče - proizvođače katoda, baterija za električna vozila pa i samih električnih vozila – kao i svih njihovih dobavljača. Analiza ekonomskog uticaja pokazuje da bi vertikalna integracija ekosistema e-mobilnosti mogla da privuče 6,2 milijardi direktnih stranih ulaganja i kreira više od 20.000 novih radnih mesta i to visoko kvalifikovanih i dobro plaćenih.
Kada je reč o radnim mestima u okviru samog projekta, studija procene ekonomskog uticaja koju je izradila Ergo Strategy Group pokazuje da bi najveća industrijska grinfild investicija u istoriji Srbije, vredna 2,55 milijardi evra, direktno kreirala 3.500 radnih mesta sa punim radnim vremenom tokom faze izgradnje rudnika, postrojenja za preradu rude i prateće infrastrukture. Dobra vest je da bi to uglavnom bila domaća radna snaga jer mnoge potrebne tehničke veštine već postoje među radnom snagom u Srbiji ili bi bile vremenom izgrađene. To je naročito važno za stanovništvo lozničkog kraja, gde je stopa nezaposlenosti viša nego u mnogim drugim delovima zemlje.  

Tražiće se različiti profili stručnjaka, od građevinskih inženjera, tehničara i električara, do projektnih menadžera, mašinaca i logističara. U ovom periodu bi takođe bio angažovan značajan broj domaćih dobavljača i uslužnih delatnosti, koje će odgovarati na potrebe ovako velikog industrijskog projekta. 

Usavršavanje u saradnji s fakultetima

U trenutku puštanja u rad rudnika i procesnog postrojenja, u njima bi stalno bilo angažovano 1.300 zaposlenih s prosečnom platom od preko 1.100 evra mesečno, što je znatno iznad proseka u zemlji. U operativnoj fazi, biće potrebni  visoko kvalifikovani stručnjaci u oblasti rudarenja, geologije, prerade minerala i zaštite životne sredine. 

Rio Tinto je izrazio nameru da za potrebe projekta maksimalno angažuje domaću radnu snagu. Predviđena je bliska saradnju sa fakultetima, tehničkim školama i istraživačkim institutima, čime će se omogućiti mladim stručnjacima da stiču znanje iz prve ruke, u savremenom podzemnom rudniku i procesnom postrojenju za preradu jadarita, navodi se u studiji Ergo Strategy Group, renomirane kompanije koja je specijalizovana za analizu tržišta, strateško savetovanje i ekonomsku procenu projekata u oblastima rudarstva, energetike i infrastrukture.

Angažovanje na projektu bi doprinelo razvoju i unapređenju veština koje se mogu preneti na druge tehnološki napredne industrijske projekte. U tom smislu je projekat prilika za lokalno stanovništvo da stekne nove veštine koje olakšavaju mogućnost zaposlenja u povezanim industrijama. Već sada postoje startapovi koji koriste litijum kao sirovinu, poput subotičkog ElevenS, koji se bavi razvojem litijum gvozdeno fosfatnih baterija (LFP), a očekuje se da će s razvojem projekta „Jadar“ broj takvih inovativnih kompanija u Srbiji nastaviti da raste.

Kada se i drugi ekonomski benefiti uzmu u obzir, jasno je zašto litijum predstavlja šansu veka za Srbiju. Država bi prihodovala minimalno 180 miliona evra godišnje samo od poreza i rudne rente, što je oko 1% ukupnog trenutnog budžetskog prihoda Srbije. A kad smo kod rudne rente, nije tačno da je ona u Srbiji među nižima u svetu. Zapravo je viša nego, na primer, u Australiji, obračunava se na prihod (ne na profit) i naplaćuje se od prve godine, nezavisno od finansijskog poslovanja kompanije. Značajan procenat od ovih prihoda vraća se opštini, tako da bi budžet Loznice bio dupliran sa skoro 25 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente. Sve u svemu, u pitanju je projekat koji može da predstavlja kvantni skok za celu Srbiju, postavljajući kao temelj razvoja inovacije, visoko stručan kadar i modernu industriju.