Pravoslavni vernici danas praznuju Prepodobnu mati Paraskevu: Smatra se velikom zaštitnicom žena i zaslužna je za mnoga čuda

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Prepodobnu mati Paraskevu, praznik u narodu poznat kao Sveta Petka, koja se smatra zaštitnicom žena. Dan posvećen njoj poznat je po mnogim čudima.

Prepodobna mati Paraskeva je jako poštovana svetiteljka među pravoslavnim vernicima i veliki broj porodica ovaj dan obeležava kao krsnu slavu. 

Rođena je krajem 10. veka u gradu Epivatu, u Vizantiji, kao dete pobožnih roditelja. Nakon smrti najmilijih, sve što je od njih ostalo podelila je sirotinji i život posvetila Bogu. Zamonašila se u Crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.

Prema verovanju pravoslavnih hrišćana, dugi niz godina je živela kao isposnica u pustinji, dok joj se u snu nije javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. 

Mošti svete Petke su prenošene mnogo puta, a na njenom grobu su se događala čuda. Jedna legenda ukazuje na to da je Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine oteo mošti, dok pristalice druge tvrde da je preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. 

Nakon turskog osvajanja Bugarske, sultan Bajazit je mošti svete Paraskeve preneo u moldavski grad Jaši, sve do 1396. godine, kada je na molbu kneginje Milice, svetiteljka sahranjena u crkvi Ružici na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad.

Naposletku, 1641. godime, carigradski patrijarh Partenije dao je njene mošti na poklon knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Na današnji dan se pravoslavni hrišćani obraćaju svetiteljki molitvom za pomoć u bolesti i nevoljama.

U selu Vinča kod Topole se nalazi lekoviti izvor Svete Petke, koji hrišćani svakodnevno posećuju. Najviše ljudi se tamo okupi baš na današnji dan.