Svaki drugi Srbin gojazan! Lekari apeluju da nam preti pandemija

Gojaznost u Srbiji dostigla je razmere pandemije, budući da svaki drugi građanin je predgojazan ili gojazan, a svaki peti građanin ima teži oblik gojaznosti.

Endokrinolog dr Snežana Polovina je navela da gojaznost danas poprima oblik pandemije, imajući u vidu da je zahvatila više kontinenata, te da, nažalost, ni Srbija ne zaostaje za tim podacima.

Deca sve gojaznija

- Gojaznost je ozbiljna bolest koja je uzročnik mnogih drugih bolesti koje skraćuju životni vek, smanjuju kvalitet života i dovode do visokog stepena invalidnosti. Svaki peti građanin je u tom smislu ugrožen, jer je gojazan - upozorila je ona.

Dr Polovina ističe da ih posebno zabrinjava značajan porast broja dece koja imaju problem sa gojaznošću.

- Više je taj problem zastupljen kod dečaka, nego kod devojčica. Poznato je da je gojaznost u drugoj godini života predznak da će ta osoba biti gojazna i posle 35. godine života. To su sve osobe koje su u riziku od svih drugih bolesti do kojih gojaznost dovodi - navela je ona.

Foto: Shutterstock

 

Uzroci

Uzrok za porast gojaznosti, dr Polovina vidi u raznim faktorima, između ostalog savremenog načina života, manjka fizičke aktivnosti i nezdrave ishrane.

- Najmanje je zastupljena genetika kao razlog gojaznosti.  Ima tu mnogo materija koje mi unosimo u organizam, svesno ili nesvesno, a koje utiču na naš endokrini sistem, a unosimo ih kroz hranu, vodu i različite kozmetičke preparate. Ali, prevashodno, unos kalorične hrane i nedovoljno kretanja - rekla je ona.

Kaže da je problem sa gojaznošću najzastupljeniji od perioda adolescencije pa do rane starosti.

- To je radno sposobno stanovništvo koje zbog predgojaznosti izostaje sa posla i produktivnost je manja. Često se javlja depresija, jer ako su skinuli težinu, pa vratili misle da su neuspešni i onda ta depresija vodi ka gubitku volje za kretanje, za zdravim načinom ishrane - rekla je ona.

Gojaznost put ka dijabetesu

Endokrinolog dr Mirjana Šumarac Dumanović rekla je da će na simpozijumu "Gojaznost, metabolički sindrom i predijabetes", koji se održava u petak u Beogradu, učestvovati predavači različitih specijalnosti.

- Gojaznost je kapija za brojne druge komorbiditete kao što su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, šlog, sterilitet, masna jetra... tako da biće govora o svim tim temama. Strani gost koji nam dolazi iz Brazila će biti prisutan sa jednom modernom temom, primeni veštačke inteligencije u borbi sa gojaznošću - istakla je ona.

Dodaje da simpozijum organizuje Udruženje za prevenciju i lečenje gojaznosti i metaboličkih poremećaja i Srpska akademija nauka.

- Mi se ovoga puta nećemo baviti prevencijom, mi ćemo više govoriti o tim različitim smernicama koje treba da koristimo u lečenju gojaznosti, da bismo mogli da je tretiramo suštinski kao i druge hronične bolesti - poručila je ona.

Foto: printscreen

 

Lečenje

Naglašava da je kod lečenja gojaznosti veliki problem i efikasnost terapije, te da zbog toga terapijske opcije treba da se menjaju, i da se lekar ponaša kao i prilikom lečenja drugih hroničnih bolesti, poput hipertenzije.

- Gojaznost je jako odgovorna za pojavu dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, jer preko dve trećine osoba koje umiru od kardiovaskularnih bolesti su gojazni, a preko 80 odsto onih koji imaju bilo koje kardiovaskularno oboljenje imaju isto problem sa gojaznošću - navela je dr Šumarac Dumanović.

Ona je ukazala na to da je istovremeno potrebna edukacija, kako građana, tako i medicinskih radnika i lekara, jer je, prema njenim rečima, za lečenje gojaznosti potreban multidisciplinarni pristup.

- Naravno da sve kreće od lekara opšte prakse, a za neke teže slučajeve to su pacijenti koje treba poslati u naš multidisciplinarni Centar za lečenje gojaznosti koji je prepoznat i od strane Evropske asocijacije za gojaznost kao centar koji je sposoban da se bavi tom delatnošću - rekla je ona.