"Teško je kada vam život zavisi od nečije dobre volje!" Katarinine reči slamaju srce... Njenu ispovest treba svako da pročita

Strašno je kada svaki dan živite na ivici života i smrti i kada vaše ozdravljenje zavisi od nečije dobre volje, od nečijeg "da"! Ovako u ispovesti za Informer priča Katarina Kostadinović Pršo (37) iz Niša, koja već četiri godine čeka novu jetru.

Veoma mlada, kada je imala samo 21 godinu susrela se sa teškom i specifičnom bolešću - holecistitisom koji je doveo do ozbiljnih oštećenja jetre.

- Bolest mi je otkrivena na fakultetu, prilikom rutinske kontrole, na sistematskom pregledu. Uradila sam analize krvi i sve je ukazivalo na problem sa jetrom, žuči... Kako se to vreme u Nišu pojavila žutica, lekari su prvo pomislili da je to. Međutim, daljim detaljnim pregledima, ipak je utvrđeno da bolujem od specifične i teške bolesti jetre - ispričala nam je Katarina Pršo.

Kako joj se stanje pogoršavalo iz dana u dan, na listu među 2.000 pacijenata koji takođe čekaju neki organ, Katarina se našla 2020. godine. To joj je, ističe ova hrabra žena, sada jedini spas.

- Došli smo do tog stadijuma bolesti, da samo novi organ, odnosno nova jetra mogu da mi spasu život. I, tu ništa ne mogu da promenim dok se ne pojavi odgovarajući donor. Svakog dana se borim i strepim da li ću se sutra probuditi. Tegobe se pogoršavaju, smiruju, svaki dan borba! Iz dana u dan živim na ivici života i smrti, čekajući taj jedan poziv - drhtavim glasom priča Katarina.

Na listi je, kaže četiri godine, a prvi poziv dobila je pre nekoliko dana.

- Kada su me pozvali i rekli da postoji mogućnost da se pojavio donor, u meni su se pomešala sva moguća osećanja. Tuga, strah, sreća, zebnja... U isto sam vreme sam želela da uspem, ali i da se vratim kući. A, znate zašto? Zato što imam samo svog sina Vuka, jedinca koji ima 11 godina. Zato što mi je ove godine preminuo suprug od kancera i od te boli se i dalje oporavljamo. Bio je jaki snažan i otišao je. Zato mi je strah bio veći i misli podeljene - kroz suze priča Katarina i dodaje:

-  Nakon svih provera, ipak je utvrđeno da nisam kandidat. Vratila sam se kući. Ponovo da se borim i čekam. Da se pojavi neka porodica koja će reći "da" i biti moj donor! Želim da ozdravim zbog sina!

Foto: Privatna arhiva

Na pitanje kako je biti na "čekanju" i zavisiti od nečije dobre volje, kroz uzdah odgovara:

- Mnogo teško! Nemoćni ste i nemate izbor osim da verujete! Mnogo je tema i dezinformacija o transplantacija. Ali, ja bih samo rekla da svako od nas može da se nađe na listi čekanja. I, ja sam bila potpuno zdrava, a onda me je bolest sasvim slučajno slomila. Strašno je kada od nečijeg "da" zavisi moj život, ali i detinjstvo mog sina koji ima samo mamu! Doniranje organa je humano i nama sa druge strane znači spas, znači život!