Oni su naši veliki heroji! Vatrogascima smena prolazi u tenziji, a na terenu pokazuju profesionalizam i herojstvo

Godišnje u Srbiji izbije oko 30.000 požara, većina leti, ali vatrogasci-spasioci uvek imaju mnogo posla. Osim u gašenju požara, angažovani su u svim vanrednim situacijama. Imamo oko 5.000 profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasaca i to je manje od evropskog standarda, ukazuje Državna revizorska institucija. U toku je procedura za zapošljavanje još 300 vatrogasaca, a upućeni ukazuju da što pre treba usvojiti Strategiju za zaštitu od požara

Od poziva operativnom centru do polaska na teren treba im minut. U proseku šest minuta da stignu na lice mesta. Za vatrogasce-spasioce svaka 12-časovna smena je izazovna. Beogradski na teren izlaze u proseku 20 puta dnevno. Samo u novogodišnjoj noći spasili su troje ljudi.

U vatrogasnoj brigadi Beograd zaposleno je ukupno 750 vatrogasaca-spasilaca koji su raspoređeni na 20 jedinica širom teritorije grada. Samo prošle godine učestvovali su u više od 8.500 intervencija, od toga je više od polovine bilo gašenje požara.

Trećina požara na građevinskim objektima

- U intervencijama bilo spaseno 426 osoba, a ukupno iz požara kad god su vanredne situacije, mi tu intervenišemo. Pored požara, i u tehničkim intervencijama u saobraćaju, sa opasnim materijama, poplavama, klizištima, zemljotresima - rekao je Dragan Miković, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.

Foto: Rina.rs

 

Od oko 30.000 požara godišnje, najviše ih bude na otvorenom, a trećina na građevinskim objektima. Jedna od najtežih intervencija, kažu, bila im je gašenje požara u kineskom tržnom centru prošlog januara.

- One su opet specifične jer su visoke temperature u samim objektima, i preko 300 stepeni, gde naši pripadnici ulaze, a potpuno je nepoznat prostor u koji ulaze i opasnost koja im preti, tako da svaka intervencija koliko se činila jednostavnom, nosi dozu opasnosti za vatrogasce-spasioce - rekao je Miković.

Iako je požare nemoguće u potpunosti sprečiti, adekvatnim planiranjem mogu da se svedu na minimum, ukazuje Državna revizorska institucija. U izveštaju o zaštiti od požara navode i da vatrogasaca nemamo dovoljno.

- Evropski standard predviđa da na hiljadu stanovnika dolazi jedan vatrogasac, a u Republici Srbiji jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1.865 stanovnika (indeks 0,5). Indeks se popravlja na 0,8 ako uključimo pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih društava. Poseban problem predstavlja njihova nejednaka teritorijalna raspodeljenost - navodi Državna revizorska institucija.

Kad će biti usvojena nova nacionalna strategija za zaštitu od požara

Ukazuju i da bi korak ka boljoj prevenciji bilo usvajanje nove nacionalne strategije za zaštitu od požara. Napisana je, ali se dve godine čeka na usvajanje. Poslednja je istekla još 2017. godine. Očekuje se donošenje i plana zaštite od požara za Grad Beograd.

- Situacija je zabrinjavajuća imajući u vidu da je postojeća infrastrukturna mreža preopterećena, kada govorimo o saobraćajnoj mreži, kada govorimo o električnim i vodovodnim instalacijama, to su pitanja koja treba da se reše kroz donošenje planskih dokumenata - kaže doc. Miloš Tomić sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.

Analize Ujedinjenih nacija pokazuju da se svaki dinar uložen u prevenciju požara vraća osmostruko. Nemerljivo u broju spasenih života.