U Nemačkoj totalni kolaps! Beograđanin iz Lipštadta otkriva koliko se Srbi plaše otkaza

Kolaps vlada Nemačkom, gde su brojne firme i fabrike zatvorile svoje pogone, bankrotiralo ili otišlo pod stečaj zbog čega je na desetine hiljada ljudi ostalo bez posla, dok ostali žive u strahu i čekaju kakva će ih sudbina zadesiti.

M. B. (49) iz Beograda već 10 godina živi u Lipštadtu, malom gradu na zapadu Nemačke i potvrđuje da u Nemačkoj vlada strah od otkaza i nedostatka prihoda, međutim, izraženije je kod domaćeg stanovništva nego kod stranaca.

- Nemci su više uplašeni od otkaza nego mi stranci. Većina ljudi ovde radi u autoindustriji koja je u ozbiljnoj krizi. Oni su navikli na lagodan život, da idu na letovanja, zimovanja. Uzimali su kredite i sad su u velikom srahu kako će da ih vraćaju ako ostanu bez posla. Nije ni nama strancima svejedno, ali ovde je socijalni sistem i te kako dobro razvijen i ovde niko neće ostati na ulici, niti će biti gladan - počinje priču četrdesetdevetogodišnji sagovornik.

Istraživanje Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena pokazalo je kako je najkritičnija situacija u automobilskoj industriji.

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke procenjuje da tamo živi između 400 i 800 hiljada Srba, tako da oni dele teret sa domaćim stanovništvom i drugim stranim radnicima.

Beograđanin koji radi u velikoj kompaniji za proizvodnju delova za autoindustriju.

Foto: Shutterstock

- U stvari ja i nisam radnik te firme pošto sam angažovan preko jedne agencije za zapošljavanje. Zbog manje tražnje proizvoda, većih troškova proizvodnje i skupljih energenata firma mora da otpusti 20 odsto radnika. Prvo se ide na dobrovoljni izbor, odnosno na to da se prvo izjasne radnici koji dobrovoljno žele da izađu uz adekvatnu otpremninu - priča sagovornik Kurira koji ima suprugu i dvoje dece.

 

Otpremnina koja pripadne radniku zavisi od više faktora, što je objasnio za domaće medije.

- Otpremnina zavisi od godina staža radnika, stambenog i porodičnog statusa, odnosno broja dece i njihovog uzrasta. Radnik koji uzme ide na biro rada i ako je stariji od 58 godina ima pravo da maksimalno dve godine prima 65 odsto neto poslednje zarade. Oni koji su mlađi od 58 godina ovu novčanu pomoć sa birao primaju 12 meseci. Ako u međuvremenu ne nađu novi posao imaju pravo na socijalnu naknadu. Ona zavisi od statusa ostalih članova porodice, da li i oni ostvaruju neka primanja ili neku pomoć države. Ako nemaju drugih primanja, mogu ostvariti pravo da im socijalno dotira za stan, račune za struju i komunalije kao i mesečnu naknadu od maskimalno 540 evra po članu porodice. Ova pomoć se isplaćuje do pronalaska novog posla ili do odlaska u penziju - zaključuje.