Vesna je radila u Sloveniji, a onda donela važnu poslovnu odluku! "Kajem se što nisam ranije to uradila!"

Vesna Nešić je diplomirana ekonomistkinja i do 2016. godine je radila u banci,a danas vozi gradski autobus i kaže da obožava svoj posao. Njena životna priča govori o avanturama i spremnosti čoveka da radi raznovrsne poslove i da u njima dosegne maksimum.

- Ja sam 2016. dobila otkaz kao tehnološki višak. Otišla sam u Sloveniju da sudim skokove u vodu, pošto sam i međunarodni sudija za skokove u vodu. Tamo sam se srela s jednim svojim prijateljem koji vozi kamion. Ja sam njemu rekla: "Slaviša, ti bi sad meni ispunio životnu želju kada bi mi dao ovaj kamion da ga vozim". On je meni dao taj kamion da ja tamo po parkingu to malo vrtim. To je bio utorak, u četvrtak sam se vratila u Srbiju, u subotu sam upisala auto-školu. Zatim sam položila za kamion - kaže Nešićeva.

Ona ističe da u njenom najbližem okruženju niko nije bilo čudna takva odluka, s obzirom da je odjednom prešla iz kancelarije na drum.

- Ljudi koji su mi najbliži, koji me baš poznaju, su otprilike rekli, samo smo čekali dan kada ćeš to da uradiš, jer ja stvarno, zaista, mnogo volim da vozim. Baš juče u nekoj komunikaciji sa koleginicama, pričamo, planiramo letovanje, onda kao gde ćemo, šta ćemo kažem sa vas dve na kraj sveta. I onda kažemo, pa koliko mi volimo da vozimo, mi zaista volimo da vozimo. Tako da nije bilo dileme uopšte i nije bilo razmišljanja - kaže ona i dodaje:

Foto: printskirn

 

 - Ja to volim da kažem, ako se razmišlja o tome, onda to nije tako. To su odluke koje se donose preko noći. Da sam ja razmišljala pa šta će biti, pa parking, pa ja sama žena, pa nikada se za to ne bih odlučila. Ja sam jednostavno sela, krenula, nikada se nisam pokajala. Jedino zašto to nisam uradila ranije - ističe Nešić.

Retki su ljudi koji mogu da naprave takav preokret, od jednog posla koji apsolutno nema veze s vožnjom, do poptuno drugačije karijere, a Nešić otkriva pozadinu priče koja je odvela na ovaj put.

- Te 2002. godine, deca su mi još uvek bila mala, na sajmu automobila, tada još nije bio razdvojen track show od sajma automobila, i sad svi su se slikali pored nekih auta. Ja imam sliku pored Mana, Truck of the Year, 2001. godine, tako da je ta ljubav prema kamionima davno još postojala. Onda sam položila za kamion i sada je bilo pitanje ko će me primiti bez iskustva. Pojavila se jedna kompanija, trebalo je da idem u Sloveniju, počela je korona, u tom momentu se meni ceo svet srušio zato što nisam otišla. Zatvorili su nas na dva meseca, i poslednji dan pre tog zatvaranja, ja sam poslala nekoliko, na nekoliko adresa CV i napisala sam da posedujem C i E kategoriju i "vozač sam 24 godine". Hajde da razbijemo te predrasude da su žene loši vozači. U iščekivanju vašeg odgovora, Srdačan pozdrav". To je bilo u sredu uveče, četvrtak je prošao, petak ujutru u 9.15 meni je zazvonio telefon - priča Vesna i nastavlja:

- "Vi ste poslali CV za jednu našu veliku kompaniju koja prevozi robu?". Kaže "da li biste došli na razgovor?". Ja sam došla. Taj razgovor je jako dugo trajao da se čovek prosto uveri, da ne bude sad oni ulože u mene, da me obuče, a da ja onda odustanem od svega toga. Godinu dana sam kod njih provela, posle toga sam otišla u jednu drugu kompaniju, gde sam tri i po godine radila, gde sam zaista bila, moram da kažem, mezimica. Tu su me zaista svi voleli. Odrađivala sam posao, nije bilo razlike, nije bilo nekih sada tu meni povlastica. Možda malo jeste, ali ne nekih preteranih. Znači, kada se krene na turu za Nemačku, ja nikada ne znam da li ću dobiti utovar ili ću dobiti samo da prekačim prikolicu, što je daleko lakše - objasnila je Nešićeva.