Sa 12 godina počeo da kupa leševe! Nemanja je najmlađi pogrebni radnik u Srbiji: Na poslu upoznao devojku (FOTO)

Kada je imao samo 12 godina, Nemanja Cekić iz sela Boljare kod Vlasotinca, ostao je na milost i nemilost života, a porodica je počela da se raspada. Kako bi izvukao najbolje iz sebe, pobegao je u Požarevac, gde se zaposlio kao pogrebni radnik.

Nemanja koji sada ima 22 godine, podelio je javno svoju tešku životnu priču, koja počinje pre tinejdžerskih dana.

- Moja porodica počela da se raspada, imao sam samo 12 godina. Otac me je maltretirao, razveo se od majke, a ona se preudala i dobila decu. Kako bih krenuo nabolje i postao čovek, pobegao sam za Požarevac kod čoveka koji me zaposlio kao pogrebnog radnika, za mene jedno časno i pošteno zanimanje - započeo je svoju priču.

Nemanja je sada poznat kao najmlađi pogrebni radnik u Srbiji.

- Otkad sam znao za sebe, maštao da radim u pogrebnom preduzeću. Jedan čovek u Vlasotincu je držao pogrebno, a ja gledajući njega, bio sam znatiželjan da saznam kako taj posao funkcioniše. Muke su me naterale da se sa 12 godina osamostalim i krenem da zarađujem - prisetio se Nemanja svog detinjstva.

 

Završio je osnovnu školu u Vlasotincu i razmišljao kako i gde da se zaposli.

Kako priča, tada se setio jednog Milana, koji je prepoznao njegovu vrednost i ostavio ceduljicu na kojoj je pisao broj telefona.

Nazvao ga je i ispričao da je u problemu.

- Pozvao sam ga. Rekao je da odmah dođem u Požarevac. Stis'o sam zube i krenuo. Bio je jedina moja podrška i svetla tačka u tim strašnim danima mog detinjstva. Zaposlio me, na moju želju, kao pogrebnog radnika u svom preduzeću. U Požarevcu sam vanredno završio za arhitektonskog tehničara i uporedo sam radio kao pogrebni radnik - odjašnjava Nemanja.

Foto: printscreen tv kurir

Prvi dani ovog neobičnog posla, bili su mu najteži, pa je shvatio da ne sme lično doživljavati situacije koje su mu tu bile svakodnevnica.

- Morao sam da naučim da emocije ostavim po strani. Znao sam da vozim kombi već sa 12 godina, a sa 17 sam dobio dozvolu i počeo da prevozim pokojnike. Smrt dece mi i dan danas najteže pada. Kao klinac sam saosećao sa svakim slučajem, sve sam vukao na srce i nije mi bilo lako. Zadatak mi je bio da pripremam opela za pokojnike, da ih kupam, a kasnije da pogrebnim kolima odem do mesta na kojem je neko preminuo ili stradao ako su u pitanju saobraćajke. Vremenom sam bio psihički jači, ali ono što mi vidimo ne daj Bože da iko vidi - ispričao je ovaj mladić.

Njegov najgori radni dan, zahtevao je punu opremu i zaštitu, jer je telo koje je trebao da iznese bilo u fazi raspada!

- Najgori slučaj koji mi je duboko ostao u sećanju je kad sam sa 13 godina morao da sam uđem u stan u kojem je beskućnik preminuo i leš je u toj prostoriji trulio 12 dana. Na meni puna oprema - skafander, rukavice. Telo se raspalo... Lopaticom sam morao da sakupljam delove tela. Ni dan-danas ne znam kako sam to odradio - priseća se Nemanja.

Svoju ljubav upoznao u pogrebnom

Pre samo dve godine preselio se u Beograd i za cilj imao da se zaposli u nekom od prestoničkih pogrebnih preduzeća, a u jednom od njih upoznao je i nekadašnju devojku.

- U pogrebnom preduzeću u Kaluđerici sam upoznao i devojku s kojom sam bio godinu dana, a koja je vodila papirologiju. Morali smo da se rastanemo jer je otišla u Nemačku, a ja planiram da ostanem ovde. Podržavala me u svemu i to mi je mnogo značilo - priča nam Nemanja.

Kako priča kroz smeh, svima je čudno i bizarno kada vide mladića kako se bavi poslom pogrebnika.

- Radim i u odelu kao pravi gospodin, košulja, sako, pantalone, cipele. Sad sam došao do tog nivoa da skoro pa kao da vodim jedno pogrebno u Kaluđerici. Kažu mi da sam vredan i pošten, a ja mirno spavam i od ovog posla veoma lepo zarađujem. Ovim ću se baviti ceo život - zaključije Nemanja Cekić.