Kombna bolest napada mlade! Simptomi su neprimetni, za sobom vuče čitav niz oboljenja

U susret Svetskom danu retkih bolesti Udruženja za plućnu arterijsku hipertenziju Srbije organizovalo je tribinu pod nazivom "Plućna hipertenzija – bolest koja oduzima dah", radi podizanja svesti o ozbiljnom oboljenju, koje najčešće pogađa mlade.

Od plućne arterijske hipertenzije u Srbiji se leči oko 250 osoba, a smatra se da je realan broj obolelih skoro duplo veći od toga!

Simptomi ove podmukle bolesti nisu specifični i teško se prepoznaju, a predstavljaju ozbiljan izazov, kako za pacijente, tako i za lekare.

Prof. dr Arsen Ristić, predsednik Udruženja za plućnu hipertenziju i kardiolog objasnio je kako do ove bolesti dolazi, kako se leči i upozorio na simptome nakon kojih bi se trebali javiti lekaru.

Kako je objasnio, plućna arterijska hipertenzija predstavlja stanje povišenog pritiska u plućnoj cirkulaciji, a iza nje potencijalno stoji čitav niz oboljenja.

- Konkretno, plućna arterijska hipertenzija nastaje kao posledica oboljenja samih krvnih sudova u plućima. Kada dođe do povišenog pritiska, zidovi krvnih sudova zadebljaju, što povećava otpor proticanja krvi. To dodatno opterećuje desnu polovinu srca, koja nije prilagođena visokom pritisku kao leva strana. Usled toga, dolazi do njenog širenja i razvija se posebna forma desnostrane srčane slabosti, koja, ako se ne leči, može biti fatalna u proseku za oko 3,5 godine - rekao je prof. dr Ristić.

Foto: Shutterstock

Prepoznavanje plućne arterijske hipertenzije

Prema rečima prof. dr Ristića, plućnu arterijsku hipertenziju teško je uočiti i dijagnostikovati, jer simptomi najčešće ne ukazuju na ozbiljnost problema, a i javlja se kod mlađe populacije.

- Najčešći simptom je zamaranje pri naporu i osećaj nedostatka vazduha. Kada mlada osoba, recimo u dvadesetim godinama, kaže da oseća kratak dah i da joj nedostaje vazduh, često se to ne shvati ozbiljno, a iza toga može da stoji upravo ova teška bolest - rekao je prof. dr.

Pomoću savremenih metoda koje su nam danas, na sreću, dostupne, mogu se razlikovati forme plućne hipertenzije, ali i prepoznati uzrok bolesti.

Značajan je napredak uočen pri ultrazvučnoj dijagnostici, ali i u terapiji pomoću koje se ova opaka i podmukla bolest leči.

- Trenutno u svetu postoji 15 lekova za lečenje plućne hipertenzije, koji deluju kroz različite mehanizme i terapijske principe. Pokazalo se da kombinacija ovih lekova, ako se primeni na vreme i uz adekvatnu procenu rizika, ne samo da poboljšava kvalitet života pacijenata, već i značajno produžava njihov životni vek - rekao je prof. dr Ristić.

Foto: Shuterstock

Podizanje svesti je ključ u borbi

Tribine i javne diskusije pomažu da se svest o retkim bolestima među kojima je i plućna arterijska hipertenzija, u Srbiji ali i svetu podigne.

One pomažu kako bi se simptomi lakše i brže prepoznali, dijagnostikovali, ali i kako bi se blagovremeno primenila odgovarajuća terapija i spasila puno života.

U Srbiji je, ističe prof. dr Ristić, znatno poboljšana situacija kada je reč o terapiji.

- Otkako je pre nekoliko godina lečenje ovih pacijenata pokriveno sredstvima Fonda za retke bolesti Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, formirana je komisija u kojoj naši referentni centri – kojih u Srbiji ima četiri – određuju terapiju za svakog pacijenta pojedinačno. Kliničari procenjuju koji su lekovi u tom trenutku najadekvatniji, nakon čega se oni obezbeđuju i distribuiraju pacijentima kroz zdravstvene ustanove. Dva leka su brzo dostupna i mogu se dobiti na recept u roku od jednog dana. Otkako je ovaj mehanizam uveden, lečenje pacijenata je značajno unapređeno, dok ranije nismo imali mogućnost adekvatne terapije - zaključio je prof. dr Ristić.