Preti nam nova epidemija! Svaki 5. Srbin predebeo, među njima i sve više dece

U Srbiji je svaka peta osoba gojazna, a prema rečima stručnjaka, skoro dva miliona stanovnika Srbije biće gojazno do 2030. godine, dok će više od 215.000 dece od 5 do 19 godina. Odnosno skoro 20 odsto njih, će imati problem sa viškom kilograma., poražavajući su podaci nakon Svetskog dana borbe protiv gojzanosti.

Gojaznost se odražava na očekivano trajanje i kvalitet života i povezana je sa povećanim rizikom obolevanja od vodećih nezaraznih bolesti kao što su dijabetes tip 2, bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti, a porast broja gojaznih osoba sve je značajnije javnozdravstveno pitanje.

Na osnovu poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, u Srbiji je 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase (ITM) bilo 40,5% normalno uhranjenog stanovništva uzrasta 15 i više godina, dok je više od polovine (57,1%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (36,3%) i gojazno (20,8%).

Da stvar bude još gora, sve je više i gojazne dece. Gojaznost može uticati na fizičko zdravlje dece, njihovu društvenu i emocionalnu dobrobit, kao i na samopouzdanje. 

Foto: Shutterstock

Da je došlo do porasta broja gojazne dece saglasan je i pedijatar Saša Milićević, koji kaže da je najbolji pokazatelj toga rezultat sistematskih pregleda kojima se beleži sve veći broj mališana koji boluju od dijabetesa i imaju deformitete kičme i stopala.

- Gojaznost je bolest, ali ako kažete roditelju da njegovo dete boluje od prekomerne težine, oni to ne shvataju ozbiljno bez obzira na to što ih upozoravamo da su gojazna deca sklonija malignim oboljenjima, hroničnim bolestima kao što su dijabetes i astma i češće im se javljaju deformiteti tela. Takođe, zbog unosa prevelike količine masne i nezdrave hrane dolazi do opterećenja pankreasa i jetre, što dalje vodi u nastanak insulinske rezistencije. Gojazna deca imaju i psihičke probleme, jer ih zadirkuju vršnjaci, što je jako traumatično - ističe Milićević

Nutricionista Milka Raičević kaže da su podaci alarmantni, jer je svako treće dete gojazno.

- Hrana iz pekare, grickalice i slatkiši su u vrhu liste grešaka kada je reč o ishrani školaraca koja treba da bude bude izbalansirana i sastavljena od pet obroka. Ugljeni hidrati, proteini, vitamini i minerali osnovni su sastojci zdravog obroka. Voće i povrće treba da budu  prioritet u ishrani naše dece time bi sprečili  gojaznost. Dosta celuloze, zdrava stolica i metabolizam samo su neki od benefita. Zdrava užina je: samo ne budi gladan, ali i ne uzimaj slatkiše već voće i povrće - objašnjava Raičević.