Šta se dešava sa sefovima kad banka ode u stečaj? Pravila su jasna

Kada banka ode u stečaj, gotovina, nakit i investiciono zlato koje ste ostavili u sefu ne postaju automatski imovina banke i ne ulaze u stečajnu masu.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u Srbiji ima oko 37.000 korisnika bankarskih sefova i čak 41.266 aktivnih sefova. Za sve njih pitanje je isto: šta se dešava sa onim što su tamo ostavili ako banka prestane da radi? 

Sef nije depozit

Ključna razlika koju mnogi građani ne poznaju je ona između depozita i sadržaja sefa. Novac koji stoji na vašem tekućem ili štednom računu jeste depozit banke — banka ga koristi, njime raspolaže i za njega odgovara. Sef je potpuno drugačija stvar.

Novac u gotovini, nakit, investiciono zlato, dokumenta i druge vrednosti koje su vlasništvo klijenta ne postaju automatski imovina banke zbog njenog stečaja. Banka je samo čuvar tog prostora, a ne vlasnik onoga što se u njemu nalazi. Stvari koje su vlasništvo klijenta po pravilu ne koriste se za namirenje poverilaca banke.

Foto: Shuterstock

To znači da stečaj banke sam po sebi ne predstavlja osnov da građani izgube pravo na imovinu u sefu.

Ipak, način pristupa i preuzimanja stvari moraće da bude uređen u skladu sa zakonom i postupkom koji sprovode nadležni organi.

Garancija od 50.000 evra ne važi za sef

Važno je razumeti i šta ne važi za sadržaj sefa. Državni sistem osiguranja depozita u Srbiji štiti sredstva na bankarskim računima do iznosa od 50.000 evra po deponentu u jednoj banci, a Republika Srbija garantuje isplatu tih iznosa kroz Agenciju za osiguranje depozita.

Međutim, ta zaštita se ne odnosi na sadržaj bankarskih sefova. Ako ste u sefu čuvali, recimo, 70.000 evra u gotovini ili veću količinu investicionog zlata, na tu imovinu se limit osiguranja depozita uopšte ne primenjuje. To, s druge strane, ne znači da sadržaj sefa automatski propada ili da banka postaje njegov vlasnik. Pravo na preuzimanje stvari iz sefa razlikuje se od prava na isplatu novčanog depozita.

 

Banka nema uvid u sadržaj sefa

Jedan od ključnih principa koji važi za bankarske sefove jeste da banka nema uvid u to šta klijent tamo čuva. Prema načinu na koji sefovi funkcionišu, sadržaj je poznat samo korisniku.

U izuzetnim situacijama, kada klijent nije prisutan, sef je moguće otvoriti samo po nalogu suda ili drugog nadležnog organa, kao što je MUP.

Foto: Shutterstock

To dodatno potvrđuje da banka nije vlasnik sadržaja i da nema pravo da njime raspolaže po sopstvenom nahođenju, a pogotovo ne u stečajnom postupku.

Šta se dešava u praksi

Kada banka uđe u stečaj, Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad, a istovremeno se pokreće i stečajni postupak. U tom trenutku nadležni organi preuzimaju upravljanje imovinom banke.

Za korisnike sefova to znači da pristup neće biti moguć odmah i onako kao u redovnim okolnostima, ali pravo vlasništva nad sadržajem ostaje. Preuzimanje stvari uređuje se u okviru zakonskog postupka koji sprovode nadležni organi, što može zahtevati određeno vreme i formalnu proceduru.

Suština je jasna: ono što ste zaključali u sefu nije postalo deo bilansa banke. Nije to njen kapital, nisu to sredstva kojima pokriva dugove, i nije to imovina kojom stečajni upravnik može da raspolaže. 

BONUS VIDEO