Mame ih nagradom od 100 evra, pa ih opelješe! Ako dobijete ovaj poziv, velika šansa je da ćete biti opljačkani!

Radojla Nikitović jedna je od žrtava firme "Leomaks internešenel" koju su, kako tvrdi, kao taoca držali satima dok nije potpisala ugovor, a nije ni znala šta je kupila

Penzioneri, ako vas neko pozove i obeća nagradu od 100 evra, ni slučajno ne nasedajte jer je u pitanju prevara i možete završiti sa dugom od skoro 2.000 evra!
Upravo to se desilo Radojli Nikitović (83), koja je u firmi "Leomaks internešenel" potpisala ugovor o kupovini na čak 198.000 dinara, a i dalje ne zna šta je tačno kupila. Ona je, kao i mnogi penzioneri pre nje, nasela na primamljivu priču trgovaca.

- Zazvonio mi je telefon i kada sam se javila, ljubazna žena me je pitala da li sam ja Radojla i da li sam penzioner. Kada sam joj potvrdno odgovorila na oba pitanja, rekla mi je da je iz Udruženja penzionera Beograda i da sam dobila 100 evra na poklon. Iako me bole noge i ne mogu da hodam, dogovorile smo se da dođem i uzmem svoju nagradu. Jedva sam došla, sve me je živo bolelo, ali ko još odbija novac na poklon, pogotovu što sam penzioner. Međutim, od trenutka kada sam ušla u tu prodavnicu više niko nije pomenuo moju nagradu. Sedela sam baš dugo i čekala i usput ćaskala sa ljubaznom devojkom. Bilo mi je fascinantno što su svi zaposleni mladi, nema starijeg od 25 godina - započinje Radojka priču i dodaje:

- Nedaleko od mene stajao je jedan jastuk i ja je upitah koliko košta, na šta mi je ona odgovorila 6.500 dinara. Onako neobavezno sam rekla da mi se dopada i da ću doći sutra kada se preračunam da li imam dovoljno novca da ga platim. U tom času dođe jedan dečko i poče da računa. Rekao mi je: "Vi biste mogli čak četiri stvari da kupite, a ja ću vama pokloniti prekrivač." I tu počinje moja agonija. Satima su me ubeđivali, psihički su me ubili, oni su sve vreme pričali, a ja nisam ništa razumela. Na kraju sam im rekla: "Pustite me kući, molim vas, potpisaću šta god hoćete." Nisam ni gledala šta potpisujem, ja ni ne vidim dobro.

Foto: Pixabay

Ali kada je došla kući i videla račun od 198.000 dinara, shvatila je da je prevarena.

- Ispričala sam sestričini, koja je bila mnogo ljuta na mene kada je čula šta se desilo. Pošto roba i dalje nije stigla, a na računu nisu bili ispisani pazareni artikli, već samo šifre, otišle smo zajedno i pitale ih šta sam ja to kupila. Kaže - kupili ste dušek za lečenje. Ispričao mi je da je to dušek od zlatnih niti i objasnio da ko bude spavao na njemu izlečiće se od bolesti, podmladiće se i procirkulisaće mu krv. Ja sam kupila dušek, a kada sam prvi put bila kod njih u radnji i kada sam potpisala ugovor, prodavci nisu uopšte spominjali dušek! - kaže Radojla.

Naša sagovornica dodaje da su joj jasno stavili do znanja da potpisani ugovor ne može biti poništen.
- Rekla sam im da ja nemam novca i da ne mogu to da plaćam, kao i da želim da raskinem ugovor. Ali rekao mi je da nema govora o tome, ugovor je potpisan i oni imaju snimljeno da sam ja pristala to da kupim. Ne znam šta da radim, već su mi skinuli prvu ratu. Od čega ću ja da živim narednih 25 meseci kada će mi deo penzije ići na ove rate.

Foto: Shutterstock

U kompaniji "Leomaks internešenel" kažu da klijent svoju odluku za kupovinu donosi na osnovu detaljnih informacija koje dobija od njihovih saradnika i samostalno i svojom voljom donosi odluku o kupovini.
- Sve što smo obećali smo i ispoštovali. Kupac se obratio za raskid ugovora, nakon čega je zakazan sastanak u našim prostorijama. Na samom sastanku sa klijentom dogovoreno je umanjenje ugovora za 30 odsto, sa čim se klijent složio, ali je rekao da će konačnu odluku potvrditi u narednih nekoliko dana. Nikakvih dodatnih zahteva za raskid ugovora nije bilo. Bez obzira na to što nismo primili zahtev za raskid, mi mu i dalje stojimo na raspolaganju.