DA LI SE ISPLATI UOPŠTE POPRAVLJATI BELU TEHNIKU? Evo šta kažu majstori!

Danas svako domaćinstvo u Srbiji ima frižider, zamrzivač, bojler i veš mašinu, a veliki je broj i onih koji imaju ugrađene klima uređaje. Upravo ova bela tehnika umnogome olakšava život ljudima.

Međutim, šta kada ovi aparati "zakažu" i potrebna im je popravka, ili kada su potpuno dotrajali? Mogu li se uređaji bele tehnike popraviti i šta se dešava sa električnim i elektronskim (ee) otpadom, isplati li se dati pare majstoru ili kupiti nov uređaj, a stari baciti - evo šta kažu majstori!

Kada se nekome pokvari veš mašina, frižider, bojler, klima ili miktrotalasna, prvo što se zapita  "Šta sad?", pa gde naći majstora i to dobrog, a onda tek da li kupiti novo.

Ljudima je važno da svi uređaji bele tehnike rade kao "švajcarski sat". Pronalazak dobrog majstora veliki je izazov i iako se na internet pretrazi mogu naći brojni oglasi servisa i mastrojskih radnji, najbolja opcija je ipak neki majstor koga vam ga je neko preporučio. Svi imamo više poverenja u majstora koga neko zna, i o kome su čuli sve najbolje.

Cena popravke bele tehnike

- Cena varira, ali moraš da vidiš malo ljude i u kakvom su materijalnom stanju. Utiče i to koji su delovi uređaja pokvareni, odnosno, koliko ih je lako ili teško naći - kaže nam majstor Sloba iz Grabovca koji ima malu radnju za popravnku bele tehnike.

Foto: Shutterstock

A da cena popravke ne zavisi samo od starosti uređaja uverava nas ovaj majstor.
- Na to koliko će novca biti potrebno za popravku ne zavisi samo od starosti uređaja, već i od cene delova. Na primer, nije isto menjati ležajeve koji mogu da koštaju par stotina dinara, ili ako se menja limna postava ili elektronika što može biti i više hiljada dinara samo za materijal - objašnjava on i dodaje:

- Zamena ležaja košta oko 7.000-8.000 dinara, nekad moraju da se stavljaju i četkice za veš mašinu. Tu su i popravke pumpi, grejača, potrošni materijal. Ima i mogućnosti da se popravi elektronika i ona uglavnom nije skupa, košta od 3.000 dinara pa naviše u zavisnosti od uređaja.

Isplati li se?

A da li se isplati popravljati belu tehniku? Prema rečima ovog majstora, isplati se. Međutim, rezervisan je kada je u pitanju jedna stvar - do koje sume da se ide sa trošenjem novca na popravke.
- Do nekih 10.000 dinara se isplati popravljati, ali opet kažem, to zavisi i od uređaja koji se popravlja. Mašine koje mi ljudi donose najčešće imaju kvarove na amortizeru, pumpi, grejaču ili ležajevima - kaža majstor Sloba.

Foto: Shutterstock

Koliko para - toliko muzike

- Veš mašina je pre 30 godina koštala 1.000 maraka, nije bilo jeftinije, samo skuplje, a sada nova veš mašina ima da se nađe i za 200 evra. Ima istine u tome što ljudi kažu za rok trajanja "kada istekne garancija, istekne i rok trajanja". Kvalitet današnjih mašina je manjeg ranga, a tu su i razlike u načinu proizvodnje, ali i upotrebe - kaže nam majstor Miloš iz Mionice.
On se takođe osvrnuo na to da je bela tehnika nekada bila bolja.
- Ako tako posmatramo, mašina od 1.000 evra trajala je nekad 25-30 godina, a ova od 200 evra traje 5-6. Tu je matematika ista, ljude isto ispadne, samo što misle da nije pravedno jer se tako brzo pokvari - kaže on.

Oba majstora su saglasna da se mašine ne prave kao nekada.
- Pumpe su sada plastične, one tokom vremena dobiju luft, pa postanu bučne ili padaju u debalans i ne mogu da izbacuju vodu, onda rotor ne može da radi svoj posao izbacivanja vode - ističe majstor Sloba, i dodaje da se ljudi žale da im se "mašina pokvarila onog momenta kada je istekao rok trajanja".

- To je utisak, ali ne može se jedna veš mašina posmatrati kao lubenica, jer ako ode grejač na veš mašini laiku je mašina u kvaru, a meni kao majstoru to je samo 'crk'o grejač'. Ima mašina koje 'žive' i po 15-20 godina, ima čak onih koje dostignu radni vek od 50 godina - navodi on.

Foto: Shutterstock

A gde sa nepopravljivim uređajima?

Kako kaže, stara dobra vremena kvalitetnih uređaja koji su se retko kvarili i radili perfektno su za nama.
- Nema tih starih više, one su nepravedno osuđene na propast. 70 odsto mašina je otišlo na otpad. Meni ljudi često daju staru mašinu koja je bolja jer odu i kupe novu mašinu sa elektornskim programatorom. Meni daju tu staru sa prohromskim kazanom, a ova nova ima plastični. Tu je plastika problematična jer se ljudi žale da im veš smrdi. A kako i ne bi smrdela jer ja kada otvorim taj plastični kazan, tu se skuplja prašina i zalepi se, a mašina sve vreme pere u toj prljavštini, i veš zato smrdi - rekao nam je majstor Sloba.

Slično iskustvo ima i majstor Miloš koji kaže da i njemu ljudi daju belu tehniku koju ne mogu da poprave.
- Kada nešto ne može da se popravi ljudi to odnesu na đubre. Često dolaze ljudi i donesu te stare uređaje, a ja ako mogu to da iskoristim, iskoristim. Bude tu dosta metalnog otpada, onda to odnesem u staro gvožđe - navodi on.

Ljudi prvo pokušaju sa popravkama

Majstor Miloš nam je rekao da je on i ovlašćeni serviser za klime i njihovu ugradnju, a u svom servisu obavlja i popravke drugih uređaja bele tehnike.
Kaže nam da ljudi nekad znaju kada uređaju nema popravke, ali ipak ne gube nadu.
- Neće naši ljudi da bace pokvareni uređaj iz prve, svi se nadaju da je možda neka sitnica, što nekad i jeste. Moram reći da pored klima koje ugrađujem, servisiram i postavljam, veš mašine polako preuzimaju primat u odnosu na zamrzivače i frižidere - ističe.
Objašnjava da je razlog za to jednostavan - ljudi ih danas koriste više nego nekada!
- Pre se pralo jednom nedeljno, a sad se sve pere, nekad i više puta nedeljno. Svakim danom kamara sa prljavom odećom postaje sve veća - priča nam on.

Foto: Shutterstock

Dobro organizovan majstor - pola posla!

- Ja imam jednu bazu podataka šta sve tu bude od kvarova najčešće. Ima kvarova koji su teški, nekad i nemogući, ali kad je sposoban majstor koji nađe mogućnost da to popravi onda se ljudima isplati - kaže majstor Miloš iz Mionice, i dodaje:
- Imam setove grejača, setove pumpi, to je ono što se uvek kvari, i često se uklapa u popravku. Ja to nosim sa sobom u pikapu, jer ako je nešto od toga u pitanju, onda ne dolazim dva puta, a čim ja ne dolazim ponovo jeftinije je i onima koji me zovu, a i meni. Ljudi me ne plaćaju više puta, budu zadovoljniji jer su manje novca dali, a i ja manje potrošim na troškove prevoza i slično - objašnjava i dodaje:
- Ovo su kućne popravke, jedan te zove, pa ti kod njega ideš i cenu ugovaraš kada vidiš šta je sve u kvaru. To je taj neki način koji je ostao možda u prošlom veku još. Ipak, to su neke stvari koje treba čuvati, i pomoći ljudima.

A kako u nabavku delova?

Mašine, frižideri, zamrzivači se kvare, a delovi tu igraju ključnu ulogu i trebalo bi da ih majstor redovno nabavlja. Miloš kaže da popis stvari za nabavku pravi jednom mesečno kako mu ničega ne bi manjkalo.
- Napravi se nabavka mesečna, nekad i češće, zavisi od potreba. Onda idem kod tih veleprodaja jer je tamo jeftinije i miran sam - navodi on.
Osvrnuo se na to da ljudi puno uređaja bele tehnike kupuju iz uvoza.
- Puno se kupuje polovnog iz uvoza, jer ljudi misle da će im duže trajati. Međutim, kada se ti uređaju pokvare, tu već nema popravke, jer tih delova kod nas nema - rekao nam je on.

Foto: Shutterstock

Staro gvožđe i reciklaža

Šta se radi sa onom belom tehnikom kada ni delovi ne mogu da se iskoriste? Majstori jednoglasno kažu - staro gvožđe! Međutim, kuda sa otpadom koji zavši ovde kao elektronski otpad?
Republika Srbija propisala je niz zakonskih odredbi koje se tiču odlaganja električnih i elektronskih proizvoda, mera zabrane i ograničenja korišćenja onih koji sadrže opasne materije, ali načine i postupke upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Tako postoje operateri koji prikupljaju i ovu vrstu otpada, a plaćaju za njegov otkup fizičkim i pravnim licima po kilogramu u zavisnosti od vrste ee uređaja koje otkupljuju. 
Iz firme koja se bavi otupom metala "Metal Tanasijević" rekli su nam da se oni godinama bave prikjupljanjem starog gvožđa od ljudi.

Foto: washing-machine-repairs.co.uk

- Najviše nas ljudi zovu u proleće, sada, krajem godine to je proređeno, mada nema pravila. Najviše nas zovu fizička lica, obični ljudi - rekli su oni.
Dobrim upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih uređaja obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za sprečavanje nastajanja loših posledica po životnu sredinu.  Reciklažom se omogućavaju drugi oblici ponovnog korišćenja takvih otpada, smanjuje njegovo gomilanje, čuvaju resursi, a unapređuje se i zaštite životne sredine.
Koja su vaša iskustva sa uređajima bele tehnike? Da li ste zadovoljni kako vas služe i nakon isteka garancije? Šta biste uradili da vam se pokvari frižider, mašina za veš ili bojler? Da li biste zvali majstora da pokuša da popravi, ili uređaj bacili i kupili nov? Pišite nam u komentarima!