"Svirao sam na sahrani nepoznatoj gospođi": Sofra joj ispunio poslednju želju, pa otkrio koliko to košta

Harmonikaš Aleksandar Aca Sofronijević pristao je da svira na sahrani žene koju ne poznaje, kako bi joj ispunio poslednju želju.

Aca Sofronijević danas važi za jednog od najtraženijih muzičara za svadbe i proslave, ali je imao prilike da svira i na brojnim sahranama.

Kada uzme harmoniku u ruke ne kalkuliše ko ga sluša i koliko novca ima da mu da, tako je jednom prilikom odbio da zasvira na svadbi Novaka Đokovića, jer je već imao zakazanu tezgu. Uprkos molbama od strane tenisera, nije bilo para zbog kojih bi harmonikaš pogazio svoju reč datu čoveku kog i ne poznaje.

Foto: ATA Images

- Čast je kada nekoga možete da ispoštujete poslednji put i da ga ispratite na večni počinak. Svirao sam na sahrani ocu mog kuma. Na večiti počinak ispratio sam Novicu Negovanovića, Merimu Njegomir, Šabana Šaulića, Milutina Mrkonjića... - ispričao je svojevremeno Sofronijević.

Harmonikaš je tada otkrio da je na sahrani svirao i jednoj gospođi koju nije poznavao, ali koja ga je obožavala.

- Javila mi se ćerka jedne gospođe iz Kraljeva koja je mnogo volela da me sluša i koja je pre smrti ostavila poslednju poruku svojoj porodici. Rekla mi je: "Mama je zamolila kad ode, da vi odsvirate pesmu 'Sada kada se rastajemo'." Pristao sam da ispoštujem njenu poslednju želju iako nisam poznavao ni tu gospođu, ni njenu porodicu. Na kraju su me pitali koliko su mi dužni, a ja sam im odgovorio da to ne košta ništa - rekao je Aca.

Iako u posebnim situacijama svira i gratis, Sofronijević je priznao da je počeo da se bavi muzikom zbog bakšiša, koji je prvi put osetio o kada je kao dečak tek počeo da upoznaje instrument koji mu je danas život.

Foto: ATA Images

- Sećam se da sam još kao mali primetio da me ljudi čašćavaju čim nešto odsviram. Kako sam napredovao u sviranju, tako je bakšiš bio veći. Sviđa mi se što kod harmonike meh ima 20 pregrada i može da stane mnogo novčanica - ispričao je Aca kroz smeh i dodao:

- Ipak, od starta sam znao da je za vrhunski uspeh u poslu neophodna ogromna žrtva. Recimo, kada sam imao devet godina, dok su se moji drugari igrali, ja sam leto proveo na terasi vežbajući numere za takmičenje. Harmonika je težak instrument, zahteva da sedite i svirate, a to se odražava na telo. Imam skraćene kukove, a imao sam i probleme s kičmom, posebno kada sam imao 123 kilograma. Ni studentski život nije mi doneo olakšanje. Zbog noćnih svirki sam spavao sam u zadnjoj klupi. Ovim poslom se bavim profesionalno od 16. godine i ne preterujem kad kažem da sam žrtvovao mnogo da bih postao to što jesam.