"Držao sam Svetog Đorđa iznad glave": Aca Ilić o teškom periodu u Australiji - Spas pronašao u veri

Pevač Aca Ilić je, u prazničnom intervjuu za Informer, otkrio kako izgleda Božić u njegovom domu, pa progovorio o veri i ljubavi sa pevačicom Biljom Jevtić i ispričao bez koje ikone ne ide na spavanje.

Aca je bez zadrške govorio o porodici, veri, braku i životnim vrednostima koje ga drže na nogama već decenijama.

Pevač je otkrio kako izgleda Božić u njegovom domu, zašto veruje da je porodica smisao svakog praznika, ali i gde povlači jasnu granicu kada je karijera u pitanju. Dotakao se 40 godina ljubavi sa Biljom, pa priznao kako je na njega uticala razdvojenost od porodice zbog posla, kada je otišao u Austrailiju na tri meseca i za dlaku izbegao masakr u Sidneju.

Foto: ATA Images

Kako izgleda Božić u Vašen domu?

- Božić je kod nas tradicionalan, proslavljamo uvek tako što je cela porodica na okupu. Najviše volimo Božić, Uskrs i našu krsnu slavu Đurđevdan. Za Božić smo u Beogradu, a eto prošli put smo za Božić svi bili u Australiji, Ivan, Bilja i ja. Nije to to, nekako nije posebno kad Božić padne u radni dan i tamo svi rade. Tada smo ceo januar bili u Australiji i nekako nije to to kao kada slavimo u porodičnoj kući. Tradicionalno za Božić jagnje i dok je Ivan bio manji kupovali smo i poklone. Ove godine smo u Kanadi za Božić, ali ga slavimo sa prijateljima iz Srbije pa ćemo osetiti pravu prazničnu atmosferu. Poenta svih praznika je da čovek ne bude sam.

Da li postite ceo post i koliko vam vera znači?

- Ja ne postim ceo post, ali zato Bilja posti ceo post. Post je počeo kada sam bio u Australiji, pa postim samo poslednju nedelju. Mislim da je post jedno duhovno čišćenje i da hrana nije toliki problem. Više je bitno paziti na reči i činiti dobra dela i smilovati se na nemoćne ljude i pomoći. 

Foto: ATA Images

Šta mislite o tome što mnoge Vaše kolege ne odustaju od nastupa i pevanja čak iako ih glas izdaje. Kako ćete vi postupiti kada dođete u taj period života?

- Onog momenta kada budem osetio da me glas izdaje i da moram da idem da pevam sa mukom i teškoćama, tog momenta ću prekinuti. Ne treba ništa na silu raditi i ovo je jako težak posao u kojem uvek moraš da se dokazuješ. Ne može se živeti od stare slave, može ali kratko, jer kada dođeš negde da pevaš moraš da pokažeš glas. Tako da kada bude došao taj čas, ja ću bez ikakvih kompleksa reći hvala lepo, doviđenja. 

Koja je lekcija koju ste naučili za sada već preko 30 godina zajedničkog života sa Biljom?

- Bilja i ja sada u januaru slavimo 40 godina zajedničkog života i nema tu neke velike mudrosti. Ljudi se jednostavno nađu i mi smo se našli, verujem da se srodne duše spoje i ne znam to ni da objasnim. Mi smo ovaj naš život tako lepo proživeli i dan danas ga lepo živimo. Pošto sam bio odsutan tri meseca, mnogo sam se zaželeo Bilje. Treba malo da se odaljiš da bi video koliko ti sve to zapravo fali. Mi smo se čuli video-pozivom i imamo ritual, ja ih pozovem pre nego što legnu i onda pričamo po redu. Prvo samo sa Ivanom razgovaram, zatim sa Biljom i onda svi zajedno i tako pričamo satima. To je za mene bila velika stvar jer to ranije nismo mogli, to što sam ih video i čuo umanjivalo mi je nostalgiju. 

Foto: ATAIMAGES

Kažete da ranije niste imali tu mogućnost, da li ste možda bili romantični u mladosti i slali Bilji ljubavna pisma?

- Nisam bio na taj način romantičan i nikad joj nisam pisao ljubavna pisma, ali sada dok sam bio odsutan slao sam joj jako lepe poruke, jer sam bio odsutan i na njen rođendan i na godišnjicu braka. Ne bude to ogroman tekst, dovoljno je nekoliko lepih rečenica koje jako lepo mogu da legnu. Bilja mi onako razneženo odgovara: "Mnogo mi znače tvoje reči i ovo što si napisao". 

Da li se desi da se posvađate i kako to rešavate?

- Naravno, Bilja i ja se posvađamo kao i svi normalni ljudi, ali to su neke sitnice svakodnevne koje se brzo reše. Ja nisam svađalica i zlopamtilo, nisam onaj tip osobe koji se duri i nećen da priča. Desi se neki kuršlus i posle pola sata od svađe mi se zagrlimo, sve ide u takt i život ide dalje. Nije baš sve tako sjajno, život nije med i mleko, a naravno naiđu i dani kao što je bilo Ivanovo diplomiranje kada mi od sreće lebdimo u vazduhu. 

Foto: ATAIMAGES

Možete li da zamislite život bez Bilje, da li mislite da bi vam bez nje karijera izgledala isto?

- Teško bi bilo, naravno svako bi našao svoje mesto pod suncem, ali mi smo nekako naš život i karijeru lepo gradili. Niko tu nije bio oštenećen i svako je imao svoje parče slave i svojih pet minuta, ali smo uvek disali jedno za drugo i bila najveća podrška. Ne mogu da zamislim da sam idem kroz život ili da je Bilja išla sama kroz život. Mnogi naši prijatelji ne mogu da shvate da ja odem negde sam. Kada sam bio u Australiji svako drugo pitanje je bilo: "A gde je Bilja?". Znate kako je moj prijatelj Vanja Bulić rekao: "Kad na ulici vidite Acu, svi kažu eno ga Aca i Bilja". Mogu da kažem da nam je Bilja stub kuće, njoj ništa nije teško, čak ni kada Ivan i ja tražimo da nam spremi palačinke u 11 uveče. Da bi jedna kuća i porodica išla napred, žena mora da bude dobra. 

Kako ste podneli boravak u Australiji, ipak ste van kuće bili tri meseca?

- Preko vikenda sam radio, a radnim danima sam uvek bio sam. Uveče uđem sam u stan, legnem sam u krevet i motam mnogo toga po glavi. Ali eto najvažnije mi je da sam imao podršku svojih ukućana. Držao sam ikonu moje slave Đurđevdan, Svetog Đorđa pored glave i svako veče kada pođem da spavam kažem: "Sveti Đorđe pomozi da prođe sve kako treba i da se vratim svojoj kući i porodici. 

Da li biste mogli da zamislite svoj život van Srbije i preselite se u Australiju?

- Ne, kasno je sada za to svakako. Mene sve vezuje za Srbiju i Beograd je meni dao karijeru, Bilju, porodicu i kuću. Duboko sam skončan sa ovom zemljom, volim ja svuda da odem, ali samo da se vratim kući. 

BONUS VIDEO