"Bebice su mirne, dugo smo ih čekali": Branko Babić otvorio dušu o porodici i udesu

Biznismen Branko Babić pre skoro tri meseca sa suprugom Milicom dobio je blizance, a sada je otvorio dušu o porodici, ali se dotakao i nedavnog udesa.

Na samom početku Branko je ispričao koliko mu se život promenio od dolaska blizanaca Srne i Milana.

- Posebno mi je drago što ste ovde, jer to ide u prilog mojoj teoriji da u Ratkovo niko ne dolazi samo jednom. To jeste velika promena, ali promena koja meni nije pala teško. Predugo smo čekali i iščekivali da se to desi. I Bogu hvala bebice su mirne, ne plaču mnogo, nisu zahtevne. Tako da uživamo, iskreno - rekao je on. 

Babić ne krije da je veoma popustljiv kada su deca u pitanju, te da želi sve da im pruži što on nije imao.

Foto: Tanja Andric

 - Ja sam jedan od onih tata koji ne zna da kaže "ne" deci. I za sada mi se to još uvek nije obilo u glavu. Dok nisam imao decu, ja sam uvek govorio ja nikad mojoj deci neću dati ni ovo, ni ono, neću im kupiti ni auto, neću im ništa obezbediti. Tako sam i odrastao i ja, svestan sam da je to kod mene stvorilo tu neku želju da nešto stvorim, da budem vredan, da nešto napravim. Upravo zato što mi otac nije omogućavao ništa od onoga što sam ja želeo. Kad sam dobio decu, jače od mene. Ja svaki dan pitam je l’ vam treba nešto, šta vam treba, šta da vam kupi tata - priča poznati Ratkovčanin. 

Na pitanje da li njegova deca imaju dozu tereta jer im je Branko Babić tata, odgovorio je:

- Možda u zadnjih godinu dana dozu tereta. Uvek sam bio buntovnik i uvek sam, gde svi idu ja idem suprotno. Uvek me bolelo uvo šta će da kaže okolina. Uživao sam da vučem poteze potpuno suprotno od onih koji su očekivani. Tako da dok nisam imao decu ja sam snosio loš glas za takve stvari. E sada kad imam decu pa i oni malo imaju teret zbog toga. Ali ja sednem s njima, objasnim im stvari kako stvari stoje i nema tu nikakvih problema.

Branko ima tri sina i ćerku Srnu, za koju još ne  kaže da je njegova mezimica. 

Foto: Tanja Andric

 Ona ima dva i po meseca, mala je i ne mogu sad još uvek da kažem to je sad moje mezimče. Oboje su mi tu nekako egal i podjednako se bavim i jednim i drugim. Mislim da će se to promeniti sigurno kad malo porastu. Moj problem je što ja deci hoću da ispunim sve želje, i na primer iako oni nemaju nikakve želje nažalost, evo na primer sin kad sam mu kupio auto on nije došao mesec dana da vidi auto. I ja se sve nešto nadam da će ćerka da bude drugačija, da će ona da traži i da ću ja uživati u tome da ispunjavam neke želje - priča on. 

Branko je od onih koji deli posao sa suprugom, pomaže joj, menjao pelene nije, ali je kupao decu.

- U kuhinji sam ja tata mata. Što se tiče dece, za sada još uvek žena ima ispomoć određenih žena koje su tu sa njom i koje joj pomažu. Ja od rođenja beba, možda sam par puta učestvovao u kupanju iz prostog razloga što sam u zadnjih par meseci imao neku drugu zanimaciju, nisam čak ni bio puno u kući. Sad jesam i pomažem.

Foto: instagran.com/ratkovcanin

O udesu

Babić je pre nekoliko dana doživeo udes, a sada je otkrio kako teče oporavak.

- Prva dva dana po izlasku iz bolnice ja sam mislio da meni nije ništa, onda kad se to ohladilo malo, onda su počeli da bole glava, vrat, kičma. Nisam spavao dve noći uopšte. Nisam pio ništa od lekova i čekao sam da prođe, i prošlo je. Ne mogu da kažem da sam baš u istoj formi u kakvoj sam bio pre udesa, ali sam dobar - rekao je on i otkrio detalje saobraćajne nezgode:

- Padala je kiša, naleteli smo na baricu i to je bukvalno kao da nas je katapult odjednom iz brze trake prebacio u sporu traku. Mi smo udarili u zaštitnu ogradu, nismo vozili sporo. E onda se desilo, auto se okrenuo i eto sreća u nesreći da je padala kiša pa je bilo klizavo. Pa je auto jedno 150 metara klizao bočno autoputem što nas je usporilo i onda smo udarili još jednom prednjim delom auta u zaštitnu ogradu i tu smo se zaustavili. To je trajalo pet, šest sekundi. Sedimo i gledamo se šta gde ćemo udariti, šta će se desiti. Nije to baš bilo ono kao da ne mogu da kažem bilo je sekund, odjednom se desilo. Nekako mi je to sve trajalo dugo. Bio sam na suvozačevom mestu, Ja sam izašao odmah iz auta, pregledao se. Video sam na sedištu da ima krvi. Shvatio sam da imam posekotinu na glavi. Mogao sam da pomeram ruke, noge, sve. Nisam osećao nikakav bol. Da li od adrenalina, šoka. Uglavnom osećao sam se kao da sam slučajno se zadesio tu, kao da nisam izašao iz auta koji je smrskan. Tek posle dva dana sam preživeo taj šok, shvatio šta mi se desilo i tek onda sam u stvari doživeo tu saobraćajnu nesreću. Tad u tom momentu najiskrenije, uopšte nisam, ne, nisam, nisam bio uopšte svestan ni šta se dogodilo, niti sam osećao neke specijalne bolove - ispričao je on za Blic.

BONUS VIDEO: