Pogoršalo se zdravstveno stanje Vedrane Rudan: Ima halucinacije, borba sa rakom postala noćna mora

Vedrana Rudan je otkrila da su počele da joj se javljaju halucinacije, kao i da u određenim trenucima upada u stanja teške apatije i beznađa.

Čuvena hrvatska spisateljica Vedrana Rudan, poznata po svom britkom jeziku i bezkompromisnim stavovima, suočava se sa najtežom bitkom svog života. Borba sa opakim kancerom, o kojoj je javno govorila, nažalost, dobila je zastrašujući epilog. Kako sama priznaje u svojoj najnovijoj, potresnoj ispovesti, njeno zdravstveno stanje naglo se pogoršalo, a bolest je počela da ostavlja jezive posledice na njenu psihu.

Autorka je otkrila da su počele da joj se javljaju halucinacije, kao i da u određenim trenucima upada u stanja teške apatije i beznađa.

"Ako se čovek ičega boji onda je to rak. Ne toliko bolesti koliko lečenja. Ja pojma nisam imala da rak izaziva halucinacije i da pričaš neviđene p**darije dok misliš da si Ciceron. Naravno da ti to niko pre nije rekao, ali je verovatno pisalo kod pristanka na zahvat. Ali ko to čita? Kasnije je kasno iako nisi ni kriv ni dužan. Doktori te teše da su "videli i veće ispade od tvojih". Međutim, to ne pomaže", zapisala je Vedrana Rudan na svom internet blogu Rudan.info, a potom se osvrnula na pritisak okoline i nadrilekarstvo:

Foto: ATAIMAGES

 

"Za vreme lečenja rodbina ne odustaje. U kuću ti ulaze čarobnjaci, boce krcate lekovima, za 150 eura leče od igle do raka lokomotive. Da se razumemo, nisu to neobrazovani ljudi. Imaju fakultete, predaju na fakultetima i vrlo dobro znaju svoj trgovački posao. Znaš da ti spasa nema, ali moraš biti dobar, ćutati, ne sati i ništa pitati. Meni je pun kc raka, života i laži, pisala sam o tome, a stalno mi govore kako je život lep dok hodaš po prolećnom cveću. Ne želim hodati po cveću, želim biti ispod njega. Doduše, nije sve baš tako dosadno. Danima me kojekakvi doktori, naglašavam s diplomom, zovu da bi mi rekli ko je sve u bolnici pr. Želim umreti, ne piti aloja veru i slušati ko koga j*e. Ima li za rak neki drugi lek?"

Zbog agresivne prirode i ozbiljnosti oboljenja, književnica je primorana da veći deo svog vremena provodi na klinici. Ona je opisala kako izgledaju njeni bolnički dani i koliko joj znači prisustvo dece u najtežim momentima.

Foto: ATAIMAGES

 

"Teško sam bolesna. Češće sam u bolnici nego kod kuće. Umirem od raka, sporo ide. Pre dva dana bili su sa mnom u bolnici. Na smene. Ćerka mi je osvežavala telo i usta tankom krpom. Prepričavala sam joj priče iz zajedničkog detinjstva. Slušala me, smejala se i pravila kao da ih prvi put čuje. Iz torbe je izvukla turpiju za nokte, uzela moj dlan u svoj, da mi budeš lepa, mama. Došao je sin. Doneo mi je knjigu koju smo dugo čekali i kutiju Kraš Dražeje, lakše ćeš zaspati. Nakon desetak minuta navukao mi je komad paste na četkicu i pomogao mi da u krevetu operem zube. Poljubio mi je gornju stranu desnog dlana, laku noć, mama”, navela je Vedrana Rudan.

BONUS VIDEO