Odbila da potpiše ugovor! Pobednica Nikad nije kasno šokirala: "Nisam htela da prodam dušu"

Pobednica muzičkog takmičenja "Nikad nije kasno" Ivana Šalipur Lola sabrala je utiske i za Informer otvoreno govorila o putu koji ju je doveo do trijumfa.

Pevačica je u razgovoru za naš portal priznala da se uspehu nije nadala, otkrila kako ju je za takmičenje prijavio kolega Enes Begović, ali i progovorila o planovima za nastavak karijere.

Osim o pobedi, Ivana se prisetila i učešća u američkom "Idolu" 2009. godine, gde se suočila sa potpuno drugačijim pravilima i mnogo većim pritiskom. Kako kaže, iskustvo nije bilo ni približno prijatno kao ono koje je doživela u emisiji "Nikad nije kasno", a posebno ju je šokirao ugovor koji su takmičari morali da potpišu.

Da li su ti se utisci slegli i jesi li očekivala pobedu?

- Utisci su se napokon slegli. Pobedi se uopšte nisam nadala. Bila sam potpuno šokirana. Tokom takmičenja nisam imala nikakva očekivanja, išla sam korak po korak i, eto, nekako stigla do pobede.

Zašto si odlučila da se prijaviš za "Nikad nije kasno"?

Foto: ATAIMAGES

- Zapravo, nisam se sama prijavila. Prijavio me je Enes Begović. Radili smo njegov koncert u Čikagu i tada mi je rekao: "Ti moraš da ideš u 'Nikad nije kasno'". Bila sam potpuno zatečena, ali me je zaista prijavio. Posle toga sam pustila da me stvari vode svojim tokom i sve se završilo na najlepši mogući način.

Kako pamtiš svoje učešće u američkom "Idolu" i po čemu se taj format razlikuje od "Nikad nije kasno"?

U "Idolu" sam učestvovala 2009. godine. Razlike između ta dva takmičenja su ogromne. Na "Nikad nije kasno" prijavilo se oko 120 ljudi, a prošlo je 72 takmičara, dok se za "Idol" prijavilo čak 2.400 ljudi. Konkurencija je bila zaista velika. Razlikuje se i sama procedura. U "Idolu" nisi mogao ni da dođeš do glavnih sudija, poput Sajmona Kauela i ostalih, dok prethodno ne prođeš četiri kruga audicija. Sve je bilo mnogo zahtevnije i stresnije.

Kakvo je to iskustvo bilo za tebe?

- Iskreno, nije bilo ni približno lepo kao iskustvo u emisiji "Nikad nije kasno". Morala sam veoma pažljivo da biram audicije, a bila sam i dosta mlađa. Putovanja u Los Anđeles, sastanci sa producentima i ceo proces bili su veoma iscrpljujući. Ništa od toga nije bilo jednostavno.

Da li si doživela neke neprijatne situacije?

- Bilo je neprijatnih situacija, najviše sa ugovorom. Sam ugovor je nešto najstrašnije što sam videla u svom životu. Ko god potpiše taj ugovor, prodao je svoju dušu. Oni po tom ugovoru imaju kreativnu kontrolu nad celom tvojom karijerom i daješ im procenat zauvek. Nemoguće je rešiti se tog ugovora, osim ako imaš milione ili jake advokate. Iz tog razloga i nisam želela da idem dalje.  

Foto: ATAIMAGES

Da li si tokom boravka u Americi doživela neke neprijatne ponude?

- Na sreću, nisam. Los Anđeles jeste grad u kojem se svašta dešava, ali ja sam se uglavnom susretala sa pritiscima vezanim za potpisivanje ugovora.

S obzirom na to da si po struci seksolog sa master diplomom iz psihologije, da li ti se muškarci drugačije obraćaju kada saznaju čime se baviš?

- Da, apsolutno. Čim saznaju čime se bavim, odmah postanu oprezniji. Počinju da razmišljaju o svakoj reči koju izgovore. Iskreno, potpuno ih razumem. Nije baš svejedno kada znaš da je tvoj potencijalni partner seksolog.

Kako izgleda kada seksolog uđe u vezu?

- Veoma problematično, barem u mom slučaju. Konstantno analiziram stvari, što ponekad zna da bude naporno. Često imam situacije da me suprug podseti da mi nije pacijent, već muž.

Može li seksologija da se poveže sa muzikom?

- Apsolutno. I muzika i seksologija bave se emocijama, povezivanjem među ljudima i autentičnim izražavanjem. Kroz svoj rad naučila sam koliko su samopouzdanje, govor tela i emocionalna otvorenost važni, a sve to ima veze i sa muzikom.

Estrada važi za veoma stresan posao, a sve je više pevača koji se suočavaju sa psihičkim problemima. Poslednja u nizu je Mina Kostić. Šta misliš da je razlog tome?

Foto: Marko Đoković

- Ljudi previše dozvoljavaju stresu da vlada njihovim životima. U ovom poslu, u nekom trenutku, moraš da isključiš emocije i ne dozvoliš da stvari utiču na tebe. Moraš da se udaljiš i sagledaš stvari drugačije. Ljudi stvari doživljvaju lično, i onda se dešavaju takve situacije, poput Minine. Ne ulazim u analizu Mine jer niko od nas ne zna kako se ona oseća, ali taj stres mora da se kanališe. Ne znam njen život, ali mislim da je 30 dana u bolnici sasvim dovoljno da nešto proradi i da cela situacija krene pozitivnim putem. Ne želim nikome da sudim. Svi imamo neke naše demone. Žao mi je što joj se to dešava i nadam se da će prebroditi probleme kroz koje prolazi.

Kakvi su ti planovi u narednom periodu i šta publika može da očekuje od tebe?

- Planiram da objavim nekoliko novih pesama. Za sada ne razmišljam o albumu, ali dve ili tri pesme sigurno stižu u narednom periodu. Najviše se pronalazim u etno-pop zvuku, kakav neguju Jelena Tomašević i Marija Šerifović, i mislim da će to biti pravac u kojem ću graditi svoju karijeru. Naravno, podjednako volim da pevam i narodnu i stranu muziku.

BONUS VIDEO