"Sa 12 sam čula dijagnozu..." Malo ko zna kroz šta je prolazila - Majka šestoro mališana iznenada umrla, a evo šta ju je mučilo

Vest o smrti hrvatske influenserke, blogerke i majke šestoro dece Kristine Kovačević Hitrec potresla je javnost širom regiona, a malo ko zna da je godinama vodila najtežu bitku - onu za potomstvo!

Autorka popularne Fejsbuk stranice "Mamin blog" preminula je 30. avgusta 2026. godine, a iza sebe je ostavila supruga, šestoro dece i brojne lične ispovesti koje je godinama nesebično delila sa pratiocima.

Kristina je otvoreno govorila o svom životu, majčinstvu, trudnoćama i svakodnevici velike porodice, ali i o ozbiljnim zdravstvenim problemima koji su je pratili od najranijeg detinjstva. Posebno emotivno pričala je o svojoj borbi za potomstvo, budući da su joj lekari još kada je imala samo 12 godina rekli da postoji mogućnost da jednog dana neće moći da ima decu.

Uprkos teškim prognozama, neredovnim ciklusima, dijagnozi PCOS-a, problemima sa ovulacijom i godinama lečenja, Kristina je postala majka šestoro dece. 

Njena borba sa zdravljem počela je gotovo odmah po rođenju. Sa samo godinu dana dijagnostikovana joj je celijakija, a detinjstvo joj je umesto bezbrižnih dana često bilo ispunjeno bolnicama, pregledima i posebnom ishranom.

Kristina je od najranijeg detinjstva imala zdravstvene probleme, a prve godine života provela je po bolnicama.

Foto: mamin_blog_kristina

 

"Kada sam imala godinu dana, dijagnostikovana mi je celijakija. Veliki deo svog detinjstva provela sam na Rebru. Imala sam težak oblik bolesti, posebnu ishranu i česte boravke u bolnici. Sećam se naduvenog stomaka, probavnih problema, povraćanja, proliva, slabosti i brojnih pregleda koji su obeležili moje prve godine života", ispričala je Kristina.

Njeni roditelji pokušavali su da pronađu način da joj pomognu.

"U jednom trenutku moji roditelji su, uz znanje lekara, odlučili da pokušaju i sa alternativnom terapijom iz Švajcarske. Danas ni sama ne znam kako da objasnim ono što se dogodilo nakon toga. Ne pričam često o tome jer zvuči gotovo neverovatno, ali danas živim potpuno normalno, jedem normalno i nemam ograničenja koja su mi tada predviđali."

Sa 12 godina Kristina je čula rečenicu koja joj je ostala duboko urezana u sećanje.

"Kada sam imala 12 godina, lekari su mi rekli nešto što je tada slomilo moje dečje srce. Rekli su mi da vrlo verovatno nikada neću moći da imam decu."

Majčinstvo joj je bilo velika želja još od detinjstva.

"Možda zvuči neobično da jedna devojčica toliko razmišlja o majčinstvu, ali mene je ta rečenica pogodila više nego bilo koja druga dijagnoza. Oduvek sam želela da budem mama."

Foto: mamin_blog_kristina

Problemi sa ciklusom pojavili su se već nakon prve menstruacije.

"Od prve menstruacije ciklusi su mi bili izrazito neredovni. Nekada bih menstruaciju čekala tri, četiri ili čak pet meseci. Kasnije sam dobila dijagnozu PCOS-a, istu onu koju ima i moja sestra. Ovulacije su bile retke, a s godinama su gotovo potpuno nestale."

Zbog svega što su joj lekari govorili, želja za decom bila je sve veća.

"Već sa 17 godina bila sam u ozbiljnoj vezi i tada sam prvi put počela da razmišljam o trudnoći. Možda će nekome to zvučati prerano, ali upravo zato što su mi govorili da možda nikada neću imati decu, želela sam ih još više."

Prva trudnoća ipak je stigla, ali tek nakon dugog pokušavanja.

"Prvi put sam ostala trudna sa 19 godina, nakon dve godine pokušavanja."

Ni put do druge trudnoće nije bio jednostavan.

"Kada smo poželeli drugo dete, ponovo nije išlo lako. Trudnoća je stigla nakon godinu i po dana pokušavanja, uz različite terapije koje mi je ginekolog propisivao."

Kristina je godinama prolazila kroz različite terapije kako bi uspela da zatrudni.

Foto: mamin_blog_kristina

 

"Tokom svih tih godina naučila sam da trudnoća za mene nikada nije bila nešto što se jednostavno dogodi. Za svako dete koje sam planirala prolazila sam kroz različite terapije. Neke nisu delovale, neke jesu. Ginekolozi su ih menjali i prilagođavali dok ne bismo pronašli ono što mom telu odgovara."

Do sredine dvadesetih njeni problemi sa ovulacijom postali su još izraženiji.

"Do svoje 25. godine gotovo sam potpuno izgubila ovulacije. Ciklusi su bili neredovni ili ih nije bilo mesecima. Čak i kada bismo izazvali menstruaciju terapijom, ovulacija se često nije događala."

Tada je dobila preporuku za vantelesnu oplodnju.

"Iskreno, tada o tome nisam znala gotovo ništa. Godine 2016. prvi put sam zakoračila u svet vantelesne oplodnje. Sećam se straha, neizvesnosti i osećaja da ulazim u nešto potpuno nepoznato."

U prvom postupku odlučila je da joj budu vraćena dva embriona.

"Oduvek sam maštala o blizancima i bila sam svesna svih mogućnosti. Lekari su me upozorili da zbog kvaliteta embriona i mojih nalaza postoji mogućnost da se jedan od embriona podeli."

Foto: Društvene mreže

Na kraju su se oba embriona primila.

"Jedan se nakratko podelio, ali treći zametak nije nastavio razvoj. Ostale su moje devojčice. Moje bliznakinje."

Godine 2017. dočekala je ostvarenje najveće želje.

"Sa 31 godinom, nakon svih prognoza, svih godina čekanja i svih rečenica o tome šta navodno neću moći, držala sam svoje dve devojčice u naručju."

Mislila je da je time njena borba sa neplodnošću završena.

"Mislila sam da su bliznakinje kraj moje borbe sa neplodnošću. Pokazalo se da je život za mene imao još iznenađenja."

Sedam godina nakon rođenja bliznakinja, Kristina je ponovo poželela dete.

"Dve godine pratila sam cikluse, koristila LH trakice i čekala ovulaciju koja nije dolazila. Već sam planirala novi postupak vantelesne oplodnje."

Ubrzo je dobila terapiju zbog potpuno drugog zdravstvenog problema.

"Tada mi je jedan lekar, kojem sam se javila zbog sasvim drugog zdravstvenog problema, preporučio terapiju za koju nisam verovala da može bilo šta da promeni. Pila sam je bez velikih očekivanja."

Nakon toga je sa porodicom otišla u Međugorje.

"A onda smo otišli u Međugorje. Nekoliko meseci kasnije saznala sam da sam trudna. Prirodnim putem."

Foto: instagram printscreen mamin_blog_kristina

 

Trudnoća je za nju bila potpuno neočekivana.

"Toliko neočekivano da puna tri meseca nisam ni posumnjala na trudnoću, jer mi izostanak menstruacije nikada nije bio neobičan. Tako je stigao Rafael."

Nakon Rafaelovog rođenja, Kristina je poželela još jedno dete.

"Bila sam uverena da će nam, kao i svaki put pre, trebati godine. Dogovorila sam sama sa sobom da neću prolaziti novi postupak vantelesne oplodnje ako ne uspemo u roku od godinu dana."

Ipak, ponovo je ostala trudna prirodnim putem.

"Ostala sam trudna prirodnim putem iz četvrtog pokušaja."

Tada je prvi put jasno osetila da ima ovulaciju.

"Sećam se da sam suprugu rekla: "Možda umišljam, ali mislim da imam ovulaciju." I nisam umišljala. Bila je to ovulacija. Tako je nastala Viktorija."

Ime najmlađe ćerke imalo je posebno značenje.

"Viktorija je jedino moje dete začeto potpuno prirodnim putem, bez ikakvih terapija, lekova ili postupaka."

Za Kristinu je ta trudnoća predstavljala mnogo više od dolaska još jednog deteta.

Foto: instagram printscreen / mamin_blog_kristina

 

"Nakon godina slušanja da možda nikada neću moći da imam decu, nakon svih terapija, postupaka, čekanja, suza i borbi, upravo je ta trudnoća za mene predstavljala najveću pobedu. Zato sam svojoj ćerki dala ime Viktorija."

Objasnila je i zbog čega je izabrala upravo to ime.

"Viktorija znači pobeda. Pobeda nad prognozama, pobeda nad dijagnozama i pobeda nad svim trenucima kada sam pomislila da možda neću uspeti da ostvarim ono o čemu sam maštala još kao devojčica."

Nakon rođenja Viktorije, Kristina je odlučila da više neće imati dece. Ipak, često se vraćala mislima na devojčicu kojoj su lekari govorili da možda nikada neće postati majka.

"Danas, kada pogledam svoju decu, često se setim one dvanaestogodišnje devojčice kojoj su rekli da nikada neće postati majka."

Da je mogla da razgovara sa sobom iz detinjstva, rekla bi joj samo jedno:

"Nemoj da odustaneš. Tvoja priča tek počinje."

Svoju ispovest završila je rečima koje danas, nakon njene smrti, imaju posebnu težinu.

"Jer devojčica kojoj su rekli da nikada neće imati decu danas je majka šestoro dece. A to je čudo koje nijedan nalaz, nijedna dijagnoza i nijedno predviđanje nisu mogli da predvide."

 

BONUS VIDEO