Borila se sa rakom i sama potpisala prekid terapije! Sakićeva ćerka prošla pakao: "Mama nije zvala dok sam umirala od bolova"

Đulkica Sakić, ćerka pokojnog pevača Sinana Sakića, nedavno je podelila javno svoju potresnu priču o borbi sa karcinomom.

Njena želja je bila da otvorenim svedočanstvom pruži podršku i inspiraciju drugima koji prolaze kroz slična iskušenja.

Govoreći o tretmanima i čuvanju kose tokom agresivnih terapija, Đulkica se osvrnula na sopstveno iskustvo:

- Imala sam sreću. Znam to i ne uzimam zdravo za gotovo. I pored agresivne terapije i radioterapije, moja kosa je ostala. Ne zato što sam nešto "uradila bolje" već zato što je kod mene delovalo. Na slici je hlađenje vlasišta tokom terapije. Metoda koja nekima pomogne da sačuvaju kosu, a nekima nažalost ne. Zato ovo nije obećanje. Nije pravilo. Samo moja priča. I duboko poštovanje prema svima kojima je kosa opala - jer snaga nema veze s kosom. Snaga je u prolasku kroz ovo - započela je ona svoju priču.

Foto: ATAImages

 

Godinama potiskivani stres i nenadoknadiv gubitak oca odrazili su se na njeno zdravstveno stanje, vodeći je kroz uzastopne dijagnoze i teške fizičke i psihičke krize.

- Imala sam rak za rakom. I svaki put sam ustajala. A onda sam ostala sa ovim jednim. I ne dam mu da me definiše. Ne dajem mu ni prostor više nego što mora da ima. Bilo je previše stresa koji sam nosila ćutke. I gubitak mog oca koji nisam uspela da prihvatim godinama. Bol je ostao u meni, a telo je na kraju počelo da govori. Prvo tiho. Onda glasno. Depresija. Pa bolest. Pa opet. Nekad sam bila toliko iscrpljena da sam se sudarala sa zidovima. A već sledećeg dana - nova terapija. I išla sam. Ne zato što sam bila jaka. Nego zato što sam morala. I još sam tu. I idem dalje.

Njena porodica, a posebno suprug i dve najstarije ćerke, bili su uz nju i svedočili njenim najtežim padovima, ali i momentima nade.

Foto: informer

 

- Moja borba nije bila metafora. Bila je stvarna. Moja porodica je gledala moje dno, sudaranje sa zidovima, umor koji me gasi, buncanje... I dane kada nisam bila ja. Ali gledali su i moje nebo. Momente kada sam se smejala, planirala, verovala. Moj suprug i moje dve najstarije ćerke nosili su ogroman teret jedan period, to me je bolelo više od svega. I tada sam odlučila: Nikada više neću dozvoliti da me gledaju u ovom svetlu. Presekla sam. Prekinula sam radioterapije i hemoterapije. Potpisala da ih više ne želim. Taj bol više nisam htela. Odlučila sam da verujem u prirodu. U sebe. I uspela sam. Doktor mi je rekao da nikada nije video odlučniju ženu. Ja nisam "čuvala sebe". Ja sam živela. Izlazila sam. Smejala se. Padala. Ustajala. Slušala razne priče, i nijedna me nije doticala. Znala sam da izađem i da posle toga završim u bolnici. Ali sam znala i da ja biram život, svaki put - zaključila je tom prilikom Đulkica u svojoj objavi na Instagramu.

Foto: ATAImages

 

"Nemam kontakt sa porodicom"

Podsetimo, Đulkica je nedavno govorila o odnosu sa majkom i ostalim članovima porodice.

- Nema tu relacije i tako je već par godina iz možda više njima poznatih razloga. Presekla sam i ne želim svoju porodicu da dovodim u situaciju da se nekome objašnjavam. Želim sve najbolje bratu i mami, ali što dalje od mene. Ne idem tamo i ne smetam im. Od kad sam se udala moj odnos nije bio najčistiji, uvek je odnos bio konfliktan i uvek sam ja bila problem. Nisam mogla da dođem do izražaja i u mojoj porodici muška deca prolaze bolje nego ženska i nemam problem sa tim, jer sam na vreme shvatila. Preokret se desio kad se desilo sve sa Rašidom i žao mi je situacije u kojoj je bio i način na koji je završio, ali mi je drago jer je moj tata otišao pre njega, jer on to ne bi preživeo i čvrsto stojim iza toga. Naneo nam je milion teških situacija, ali to ne znači da mi nije teško. Trebao je da bude sahranjen u Sremskoj Mitrovici pod nekim brojem, međutim, pozvala sam rođaka i rekla ako njegovi mama i brat ne preuzmu njega, onda ću to ja i oni su mi rekli da je sve završeno i da se ne brinem. Nisam se brinula, ali nisam želela ni da ima broj - rekla je tada za Blic.

Foto: Zoran Sinko/Printscreen Instagaram

 

- Nije lako kad znaš da si bolestan, a nema niko da te pozove. Niko me nije pitao “kako je prošla operacija“, ni mama, a ni brat. Imala sam radioterapije koje su jako zahtevne, a pre kojih sam morala devet tableta da popijem. Nisam znala gde sam krenula i gde mi je kuća nakon toga. Sedam meseci nakon tatine smrti imala sam bolove u leđima, a mislila sam da je kamen u bubregu i umirala sam od bolova i otišla sam i rekli su mi da imam rak materice i da nije dobroćudan, već se brzo širio. U tom trenutku su mi rekli da imam tri nedelje da ostanem u drugom stanju i nisam znala kako sve da kažem suprugu i samo sam mu rekla da sam trudna, a njemu nije bilo jasno što sam toliko aktivna. Posle pet nedelja sam mu rekla o čemu se radi, on nije mogao da dođe sebi. Posle toga, sam dobila rak debelog creva, jer je sve zahvatilo i imala sam jako agresivne radioterapije, šest u dva meseca i trinaest operacije za sedam dana. U međuvremenu, Rašid zapali našu kuću, a bila sam u depresiji i kost koža od svega prethodnog, dok sa njima nemam kontakt.