PRVA VELIKA ISPOVEST SINA LEPE BRENE I BOBE ŽIVOJINOVIĆA: Kada sam preživeo otmicu, počeo sam da cenim svaki dan

Stefan Živojinović kaže je osećao veliki strah kada su ga sa samo osam godina kidnapovali i priznaje da nije bio siguran hoće li se izvući iz kandži otmičara

Naslednik Lepe Brene i Bobe Živojinovića Stefan sa samo osam godina proživeo je veliku traumu - bio je kidnapovan. Od tada, do danas, bogati naslednik uvek je izbegavao da priča o najtežem trenutku u svom životu, kako nam je objasnio - zato što ne želi da ga ljudi sažaljevaju.

Nakon mnogo premišljanja, Stefan je rešio da nam otvori dušu priznavši da se plašio da će ga ti loši ljudi ubiti, pa je nakon što je oslobođen počeo da ceni svaki novi dan:

- Plašio sam se da će mi to biti poslednji dani u životu. Nisam otišao na letovanje pa da budem opušten. Imao sam samo osam godina, ali sam bio vrlo svestan opasnosti. Osećao sam neopisiv strah. Tu si, gde si, ne znaš šta će biti... U jednom momentu sam se samo pomirio sa situacijom jer sam shvatio da ništa ne mogu da uradim - priseća se Stefan pakla kroz koji je prošao.

Pobedio sam traume

Bez obzira što mu ni danas nije svejedno kada se seti tih trenutaka,

Ojačaš kada je teško Što ti je teži put, bićeš jači! Glupo je da ja to pričam kada je moj život uglavnom bio med i mleko i otmica mi je najveća trauma Stefan Živojinović

kaže da otmicu pokušava da gleda sa pozitivne strane jer nije pesimista:

- Iz tog strašnog iskustva sam izvukao najlepšu stvar: naučio sam da cenim svaki dan i trudim se da ga maksimalno iskoristim jer nikada ne znam koji će da mi bude poslednji. Uglavnom sam pobedio traume, iako su nam svima u dubini duše ostali neki strahovi.

Mladi Živojinović kaže da ga je upravo ova situacija naterala da u životu postane jači čovek:

- Što ti je teži put, bićeš jači! Glupo je da ja to pričam, kada je moj život uglavnom bio med i mleko i otmica mi je najveća trauma. Ipak, nisam ja kriv što sam se rodio kao sin Lepe Brene i Bobe Živojinovića. Nisam ukrao!

Stefanu smeta što mediji potenciraju na njegovoj otmici i više puta tokom našeg teškog razgovora napomenuo je da ne želi da ga pamte samo "kao onog malog koji je bio kidnapovan." Kaže da su mnogi u tom periodu imali stravične živote, pa on na svoj ne gleda kao traumatičan:

- Za vreme devedesetih mnogo se loših stvari izdešavalo

Bio sam uplašen Osećao sam neopisiv strah. Tu si, gde si, ne znaš šta će biti Stefan Živojinović

svima, a ne samo meni. Mogu samo da kažem da smo svi prošli kroz velika sranja i zato ne želim da potenciram na toj priči, želim da nastavim dalje i da svi krenemo ka nekim boljim vremenima. Meni je jasno da je moja priča zanimljiva i svestan sam da bih sve detalje mogao da plasiram kao marketing. Siguran sam da bi ljudi želeli sve da čuju, ali ja to ne želim. Nadam se da će me ceniti zbog toga.

Brenin sin kaže da će jednog dana otkriti sve detalje: da li je jeo dok je bio utamničen, da li je plakao, kako se osećao kada je nakon oslobađanja prvi put video majku. Sada to nije želeo da uradi:

Nije vreme da kažem sve

- Jednog dana ću ispričati sve u detalje. Kada budem stvorio svoje ime i prezime, kada se moja priča ne bude tumačila kao moj marketing, ispričaću sve. Ne želim da me pamte samo po tome što sam bio otet, nego po mom glasu, mojim pesmama..... Neću da me bilo ko sažaljeva. Hoću da kažu:

Srećan sam Uradio sam ovaj praznični editorijal sa prelepim devojkama, da svi shvate da sam srećan, da uživam u životu i da se iza mog imena krije mnogo više od dečaka koji je bio otet Stefan Živojinović

"Vidi, mali ne mora da radi ništa, ali bori se, super peva, trudi se, vidi kakvu energiju ima na bini", a ne "jadan". Neću da budem bilo kome "jadan". 

Čuvaću svoju decu, da im se ne desi isto

Stefan priznaje da oseća strah da bi sutra njegovoj deci moglo da se dogodi isto što i njemu:

- Kada budem imao decu, naravno da ću da ih čuvam i štitim jer sam naučio lekciju.