BLUDNA ČASNA SESTRA! Muškarce palila i tajno im RAĐALA DECU, učestvovala u UBISTVIMA! Mučili je sve dok NIJE PRIZNALA!

Celog života i pored svega tvrdila je da joj je vera na prvom mestu

Virdžinija Marija je bila italijanska opatica, ali prilična neobična, i za ono i za ovo vreme. Tokom monaškog života učestvovala je u nekoliko skandala, među kojima su ljubavne afere, dva porođaja i saučesništvo u teškom ubistvu.

DA SE NAJEŽIŠ! Ova žena je jedina BILA U BELOM na Isidorinom opelu - ZASTAĆE VAM KNEDLA U GRLU kada otkrijete zašto!

Foto: prinstcreen

Sestra Marija rođena je 1575. godine kao Marijana de Lejva, a u samostan je otišla sa svojih 13 godina po naređenju bogatog oca. Vrlo brzo je počela da vodi smerni život opatice, a sve do ranih dvadesetih imala je zadatak da podučava devojčice veri i ispravnom životu. Ipak, od sopstvene naravi je teško pobeći, a mnogo toga u njenom životu se promenilo kada je srela mladog i bogatog plemića Đan Paola Osija. Osio je još u tinejdžerskim danima stekao reputaciju ljubavnika, a Moncom su kolale glasine i da je učestvovao u nekoliko ubistava. Ipak, ako je za ovo i čula, sestru Mariju nije bilo mnogo briga. Bila je očajnički zaljubljena.

OVO NEĆE RADITI 40 DANA! Nebojša Pajkić je U SUZAMA ispratio suprugu na VEČNI POČINAK - Kratko se OGLASIO!

Par se sastajao u skrovitoj kući koja se nalazila blizu samostana, a njihovi sastanci nisu mogli proći neopaženo. Monahinje su znale za greh Virdžinije Marije, ali nisu učinile ništa da je “vrate na put vere”. Zapravo, mnoge od njih su pomagale da se što lakše sastane sa svojim ljubavnikom, a čak su i rado prenosile pisma koje su pisali jedno drugom.

Napuštanje samostana je bila nemoguća misija, ali je zahvaljujući podršci, Marija imala duplikat ključeva. Međutim, uskoro su stigle “posledice”…

Godine 1602. Marija se prvi put porodila, ali je na svet donela mrtvu bebu. Već naredne godine monahinja je rodila zdravu devojčicu. Osio je devojčicu – Almu Frančesku Margeritu, priznao za zakonitu ćerku i iz samostana odneo kući.

Foto: Pixabay

U leto 1606. godine jedna od monahinja je pripretila da će obznaniti sve što se proteklih godina događalo u životu Virdžinije Marije. Osio je odlučio da po svaku cenu osujeti nameru monahinje i ubrzo je ubio. Navodno, ubistvo su potpomogle i druge opatice, a Virdžinija Marija bila je saučesnica.

Tako se zaljubljeni par našao u velikom problemu. Stalno su strahovali da će monahinje progovoriti o ubistvu i Virdžinijinim grehovima. Živeli su pod konstantnim pretnjama, a ubijen je i kovač koji je za potrebe prvih susreta Virdžinije i Osija falsifikovao ključeve samostana.

KRVAVE OČI OD SUZA! Isidorin sin Lav VAN SEBE izleteo iz KAPELE- Ljubi majčinu SLIKU! Rodbina se okupila oko NJEGA!

Glasine su vrlo brzo stigle do guvernera Milana koji je naredio hapšenje Osija. Mladić se nakon toga dao u bekstvo i u odsustvu je osuđen na smrtnu kaznu. Bio je to poslednji put da je bilo ko čuo za Osija jer ga je navodno tokom bekstva ubio jedan razbojnik. Kada je nadbiskup Federiko Boroneo čuo za skandal, naredio je da se Virdžinija Marija izvede pred crkveni sud. Optužena se branila gubitkom zdravog razuma, tvrdeći da su hormoni uticali na njeno impulsivno ponašanje.

Nešto kasnije je sprovedeno i ispitivanje Paola Arigonea, sveštenika kod koga se Virdžinija ispovedala i koji je tako zna sve o njenim gresima. Crkva je koristila i metode mučenja kako bi dobila priznanje.

Na kraju, sestra Virdžina Marija osuđena je na strašnu kaznu – na 13 godina je bila zazidana u jednoj prostoriji samostana. Druge opatice su joj kroz jedini otvor u prostoriji dostavljale hranu i vodu, a sve ostalo vreme Marija je trebalo da posveti molitvi i okajavanju svojih grehova.

Sestra Virdžina je izdržala kaznu. Ostatak života je provela u skromnosti pokazujući veliku posvećenost veri. Umrla je u svojoj 75. godini. Do tada je već naširoko bila poznata pod nadimkom “Opatica iz Monce”

(FOTO) NJIMA JE BILO NAJTEŽE Vila i Lav se DRŽALI ZA RUKE na komemoraciji svoje majke! Isidorina deca NEUTEŠNA!

Ova priča je tokom kasnijih godina i vekova inspirirala brojne likovne umetnike, književnike, a od druge polovine 20. veka i autore filmova.