NAJSUROVIJA TROVAČICA NA SVETU! Baba Anujka je PRVA ŽENA SERIJSKI UBICA U SRBIJI! Tajnim receptima JE SEJALA SMRT, a posebnim ritualom SKLAPALA SPORAZUM SA ĐAVOLOM!

Najpoznatiji serijski ubica sa prostora nekadašnje Jugoslavije je žena koja je početkom 20. veka u južnom Banatu postala poznata zbog toga što je posedovala tajne recepture za brzu i sigurnu smrt

Anujka di Pištonja (1837 – datum smrti nije poznat) bila je najveća banatska vračara-trovačica. Nju je iz potpunog zaborava otrgao prof. dr Šimon A. Đarmati koji je 2007. objavio knjigu „Baba Anujka – vračara iz Vladimirovca“.

Baba Anujka je poreklom Rumunka, a živela je u Vladimirovcu, selu između Vršca i Beograda, kao kći bogatog paora. Vladimirovac je početkom 20. veka nosio naziv Petrovo selo. Anujka je, po želji svog oca, bila vrlo obrazovana žena za to vreme.

Priča o Baba Anujki počinje sa jednom biljkom u narodu poznatom kao đavolja trava! Ova biljka se, ne bez razloga naziva demonskom biljkom! Njome su mazali vrhove strela u bojevima, a poznata je i pod imenom Tatula.

O tome koliko je baba Anujka bila vešta trovačica govori i činjenica da je o njoj napisana i knjiga u kojoj je opisana kao jedna od najpoznatijih trovačica na svetu.

Anujka di Pištonja (1837 – datum smrti nije poznat) bila je najveća banatska vračara-trovačica.

Govorila je da je kao mala bila teško bolesna, zapadala je u čudna stanja zbog kojih su mnogi dolazili da je posmatraju.

Često su joj govorili da će kad poraste biti vračara.

Naravno, to se i obistinilo.

Kasnije su je svi znali kao vračaru. Njeni saradnici bi išli po banatskim selima i tražili mesta gde vlada nesloga i bolest i preporučivali babu čija Đavolja voda može rešiti sve probleme.

Zbog te vode, po priznanju mnogih, ljudi su umirali u najvećim mukama.

U knjizi posvećenoj jedinoj ženi serijskom ubici sa jugoslovenskih prostora, Šimona A. Đarmatija piše:

– Tražila je od svojih klijenata da joj donesu jednu crnu i jednu belu kokošku, torbu pepela, trica, bosiljka i tamjana. U misterioznoj tišini svoje mračne sobice i u dimu tamjana, ona je razbacivala oko sebe pepeo i trice, šaputala neke tajanstvene reči. Na kraju je spremila jednu bocu napunjenu čistom vodom. Najzad bi uzimala jedno malo zvonce i tri puta bi zazvonila. To je bilo “sporazumevanje sa đavolom”.

Ona je navodno rešavala brojne bračne, imovinske probleme, uz silu nečastivog, a imala je mnogo saradnika, i to najčešće među rođacima žrtava.

Baba Anunka je mogla da tačno da pedvidi dan kada će umreti onaj kome je njena voda namenjena.

O njenoj veštini trovanja govori i to da je meru otrova dozirala uvek tačno prema telesnoj težini onoga kome je otrov namenjen. Kaže se da kada bi neko došao po rešenje kod nje, prvo što bi pitala bilo je: koliko je težak taj problem (misleći na osobu).

Foto: Printscreen You Tube

Svoju đavolju vodicu naplaćivala je od 2 do 5 hiljada dinara, a misteriozne smrti ostajale su misterija jer su rođaci, koji su sami naručivali smrti svojih bližnji, uglavnom odbijali istrage i obdukcije.

1928. godine uhapšena je Anujka, a sve je pokrenuto smrću jednog imućnog udovca. Suđenje baba Anujke izazvalo je mnogo pažnje i interesovanja.

Izbegavala je da odgovara na nezgodna pitanja, pokazivala je visprenost, vadila se na teško detinjstvo.

Za saučesništvo u ubistvima osuđena je na 13 godina.

Iz zatvora su je oslobodili nemački vojnici. Vratila se u svoje selo, gde je i umrla u svojoj 104. godini.

No i nakon njenog nestanka, svaka sumnjiva smrt vezala se za nju, i njenu mešavinu tatule, žive i arsenika, kojom je usmrtila desetine.