TUŽNA SUDBINA NAJVEĆIH BUDA U ISTORIJI! Zauvek su NESTALE 2001. godine, a njihovo uništenje je gledao CEO SVET /VIDEO/

Dolina Bamjan u Avganistanu na visini od oko 2500 metara bila je dom najvećih statua uspravnog Bude na svetu. “Bila” zato što su statue, uprkos protestima i molbama iz celog sveta, talibani uništili 2001. godine

Iza njih, kao bolni podsetnik na to dokle može da seže ljudska glupost i varvarstvo, danas u steni stoje samo ogromne prazne niše u kojima su se nekada nalazile statue.

Za sada postoje još nedovoljno jaki apeli da se Bude obnove i vrate na prvobitna mesta, ali činjenica da je čitavo područje Avganistana još uvek nesigurno čini čitav projekat neizvesnim.

No, ovo je zapravo tek kraj priče… Bilo je to ovako:

“Osmo” svetsko čudo

Čitavo ovo područje nekada je živelo mnogo drugačije. Bamijan se nalazio na južnom ogranku Puta svile, na raskršću trgovinskih putova između Kine, Persije i Sredozemlja što ga je mestom kulturnog, ali i materijalnog blagostanja. Kralj Kaniška, koji je vladao područjem Bamijana u 2. veku, prihvatio je budizam i isplanirao da dolina postane mesto hodočašća za pripadnike ove religije.

Statue su nastale u vreme vladavine Belih Huna. Isklesane su tokom 6. veka u crvenom peščaru - "Mali Buda” visok oko 35 metara nastao je oko 500. a “Veliki” sa impozantnih 55 metara visine oko 550. godine.

Foto: Printscreen You Tube Khan Safdary

Prema drevnim pričama, statue su prvobitno bile presvučene zlatom i ukrašene dragim kamenjem.

- Lica džinovskih statua Bude su pozlaćena, a iz njihovih očiju sjaje dragulji - zapisao je u 7. veku kineski putopisac Huan Cang.

Bamijan je sve do tog vremena bio jedan od većih budističkih centara na čitavom svetu. U steni u kojoj su bile isklesane Bude i danas je moguće videti pećine u kojima su u prošlosti živeli hodočasnici. Tavanice nekih od njih, ali i svod oko glava Buda bili su ukrašeni bogatom ikonografijom čije se tragovi još uvek vide.

Kako je islam potiskivao budizam, tako su nastupili i teški dani za Bude iz Bamijana… Statue su prvo izgubile ukrase i nakit, pa lica i ruke, a postale su i sve češća meta pljačkaša i verskih fundamentalista pod izgovorom da predstavljaju idole.

Između ostalog, bilo je nekoliko pokušaja uništenja u 17. veku, ali su, iako oštećene, Bude nekako stigle i do samog 20. veka.

U srećnijim vremenima posećivali su ih putopisci, trgovci, hodočasnici, turisti…

Tokom zlih dana plato na vrhu iznad njih postajao je mesto ogorčenih borbi, jer se sa njega mogla kontrolisati čitava dolina. Pećine su postajale magacini za oružje, a tu su se smenjivali mudžahedini, Sovjetske jedinice… i na kraju talibani…

Uništenje koje je gledao ceo svet

Nakon što su talibani zagospodarili dolinom, Bude su se odmah našle na njihovom udaru. U septembru 1998. razoreno je lice manjeg Bude.

Ipak, za potpuno uništenje, statue su se pokazale kao “tvrd orah”.

Buda koji je “preživeo”?!

Lokalna legenda kaže da, skrivena pod zemljom, postoji i trećam najveća statua Bude iz Bamijana. Kineski putopisac Huan Cang u svom izveštaju spominje da je u dolini vidio i “ležećeg Budu”, navodeći da je bio dug neverovatnih 300 metara. Prema legendi, stanovnici doline su, bojeći se njenog uništenja nekad tokom 7. veka statuu zatrpali i tako je sakrili.

Talibani su mesecima pokušavali da unište statue gađajući ih iz topova, tenkova i raketama. Bude su se krunile, delovi su otpadali, ali su oni opstajali.

A onda, po naređenju mule Mohameda Omara, nakon što ih je talibanska vlada proglasila za idole, statue su minirane.

Razaranje nisu uspele da spreče molbe i intervencije organizacija, kao ni zapadnih ni islamskih država iz čitavog sveta. Tadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan ministru inostranih poslova talibana Vakilu Ahmedu Mutavakilu, predao je čak i ponudu njujorškog Metropolitena da se Bude prenesu u Ameriku, ali ništa nije vredelo.

- Uništavanje statua neće poboljšati imidž koji talibani uživaju u svetu, ali odnosi sa inostranstvom sporedni su u odnosu na verske interese - jednostavno je rekao ministar Mutavakil odbacivši tako svaku mogućnost pregovora.

I tako su, 12. marta 2001. godine, najveće stojeće Bude na svetu, veličanstvene statue i deo svetske kulturne baštine, jednom eksplozijom zauvek nestale.

Kraj priče?

Arheološki ostaci doline Bamijan 2003. godine upisani su na listu UNESKO mesta Svetske baštine u Aziji i Australaziji. Istovremeno, dospele su i na spisak najugroženijih mesta Svetske baštine i tamo se i danas nalaze.

Ostatke Buda i danas je moguće videti ispod niša u kojima su nekada stajali, a timovi međunarodnih arheologa postepeno rade na njihovom razvrstavanju i identifikaciji.

Do sada je bilo nekoliko najava rekonstrukcije statua. Većina misli da bi restauriranje omogućilo da Bude ostanu spomenici kulture, a i možda bi ponovo podstaklo turizam u regionu. Ipak, ima i onih koji smatraju da sve treba ostati onako kako je sada, kao upozorenje i spomenik ljudskom varvarizmu.