MARIJA ŠERIFOVIĆ IMA DEČKA! Pevačica sve priznala, pa otkrila da je spremna da bude MAJKA!

Marija Šerifović, snimila je video na Jutjubu odgovarajući na pitanja njenih fanova, te otkrila detalje iz privatnog života.

Ona je na početku rekla da se oseća dobro, da je živa i zdrava, a onda istakla da joj je malo dosadno.

- Bile su sve moguće proslave, preslave, slave, dočeci. Ugojila sam se maksimalno. Sad sve to treba lagano se propatiti - rekla je Marija Šerifović u svom prepoznatljivom maniru.

Foto: printscreen instagram/serifovic

Da li si maštala da se udaš?

- Pa kao jesam, ali sam sigurna da će moja svadba biti ultimativno tadicionalna ili će biti plaža i neki koktelčić. I tako da sebi potpišem presudu.

S koliko godina si imala prvi poljubac?

-Ne mogu da se setim, ali mislim da je to bilo u osnovnoj školi sa 13, 14 godina.

Da li bi volela da uskoro postaneš majka?

- Sasvim sigurno da da, ali otom potom i polako.

Da li misliš za sebe da si fer i dobra osoba?

- Kada sam radila psihoanalizu rečeno mi je da kod mene apsolutno sredine nema što znači da sam divna, fer i dobra osoba ili sam đubre neviđeno.

Foto: Instagram

Kako se nosiš sa negativnim komentarima i predrasudama?

- Ovo je jedno ozbiljno pitanje i teška tema. Ne znam odakle da krenem. Navikla sam da me ljudi vole ili ne vole i to je negde potpuno u redu. Bilo bi bzv. realno da me svi vole. Jednostavno sam shvatila da je ovo samo moj život, da je ovo mojih koliko već godina u ovom obliku na ovom svetu i ovom kosmosu i da apsolutno nema nikakve potrebe da me remeti tuđe mišljenje, da me pogađa. Jer, ono što je najveći problem kod osoba koje se bave javnim poslom da onog trenutka kada počneš previše da vodiš računa i da ispravljaš stvari koje ti ljudi masovno ili manje masovno zameraju, a inicijalno vidiš da to baš nije neki dobronameran savet tu ti je kraj. Zato što si ušao u jedno kolo koje je potpuno sumanuto gubiš identitet, prestaješ da budeš ono što jesi, sklanjaš se sa svog puta i onda stvar stvarno ide dođavola. Volim da čujem komentar, ali da mi kaže: “Marija, mislim da ti ova pesma ne leži” ili “Mislim, da si se ovde ponela malo bzv.” Ok. Mi živimo na Balkanu gde različitosti bilo koje vrste, nisu baš tako lako prihvatljive, niti se tako lako vare. To možda za neke osobe i mlade ljude, može da bude glavni problem pogotovo ako su malo slabijeg karaktera i ako su malo nazovi slabije snage, moći i volje. To može biti problem i to može da ih poljulja na raznim nivoima. Svakodnevnim, poslovnim, karijernim kako god želite. Moja topla preporuka za sve ljude koji na bilo koji način ne uklapaju u sve i u svakoga, vi ste rođeni da budete vi. Niste rođeni da budete neko drugi. To jedina istina i to pravo vam je bog dao, ali i UN.

Kako sebe vidiš za 10 godina?

- Pošto sada imam 36, tada ću imati 46. Za početak se nadam da i tada neću biti jutjuber. To je broj jedan, da će korona do tada da se reši. Šta ja znam. Koncerti, rad, red, disciplina i možda neki dečji smeh ili plač iz gostinjske sobe.

Jedna pesma uz koju plačeš i jedna uz koju lomiš, a ne plačeš?

- Pesma uz koje plačem ima jako malo. Mogu da budu narodnjak i zabavnjak, pop domaći i strani. Zavisi od trenutka i mesta gde se moja duša nalazi. Ako govorimo o nečemu što je lokalno onda je to jedna pesma od Šabana Šaulića. Ako se popije koja čašica vinca onda to može da bude zaznuto. I možda “Maskenbal” od Adila. To mi je strašna pesma koju kada popijem mogu da pustim suzu. A ona uz koju lomim čaše, a ne plačem “Volim te” Harisa Džinovića. Ide “Volim te ludo znaj, malo me pogleda, malo mi snage daj”. Isto i od Ljube Aličić “Mala”. Dobra pesma, joj.

Imaš li dečka?

-Da.

Šta te lako iznervira?

- Pojma nemam. Dosta toga. Ljudi kažu da je moj temperament poprilično izražen i da može dosta toga da me izbije iz cipela. Znam. Kada nekome nešto moram dva puta da kažem i da ponovim da bi uradio.