BIO JE PO SVEMU POSEBAN! Ovih 5 stvari o VLASTI VEROVATNO NISTE ZNALI - Vozio je crvenu "ladu" sve do smrti, bio je u LOGORU jer je KRAO JABUKE...

Vlastimir Vlasta Velisavljević bio je jugoslovenski i srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. Rođen je 28. jula 1926. godine u Beogradu, a preminuo je usled komplikacija izazvanih koronavirusom.

Obožavao je glumu, ništa ga nije sprečilo da ostvari svoj največi san i govorio je da će živeti sve dok bude bio potreban pozorištu!

A mi smo za vas pripremili 5 manje poznatih, ali veoma interesantnih činjenica iz njegovog života:

1. Još kao osnovac je glumio

Vlasta je još kao osnovac sa drugarima organizovao predstave u dvorištu. Na metalnim konstrukcijama za trešenje tepiha postavljali bi zavese, što je za njih predstavljalo scenu.

Sa majkom je išao da gleda operu Don Kihot slavnog ruskog basa Fjodora Ivanoviča Šaljapina. U jednom intervjuu ispričao je kako mu je komšinica sa drugog sprata sašila odelo posebno za tu priliku, te da im je lično Šaljapin poklonio dve karte. 

Već sa 12 godina počeo je da glumi u pozorištu Roda, pomoćnoj sceni pozorišta Manjež. Kompletan repertoar osmislila je Margita Gita Predić, ćerka Branislava Nušića.

Foto: Beta

2. Bio u logoru u Nemačkoj

Sa drugarima Miletom Vražićem i Nemanjom Markovićem je u vreme najveće gladi krao jabuke iz vagona koje su Nemci slali svojim vojnicima na Istočnom frontu. Oni bi kroz rešetke velikim iglama probadali jabuke i kupili ih u vreće, pa ih kasnije prodavali Beograđanima. Sve dok ih Nemci nisu uhvatili.

Drugovi su se izvukli, a Vlasta je početkom 1943. godine sa samo 17 godina interniran u koncentracioni logor Dortmund Herde u Nemačkoj. S obzirom da je bio mlad i zdrav, nisu ga smestili u gasnu komoru, nego je svakog dana bio u radnom logoru. Upoznao je majstora Bergmana čiji je sin poginuo na frontu, s kojim se brzo sprijateljio. On mu je donosio ručak koji bi Vlasta podelio s ostalima, dovodio ga je svojoj kući, te mu naposletku i pomogao da 1944. godine pobegne iz logora. Dao mu je nemačku propusnicu uz pomoć koje se preko NDH vratio u Beograd.

Foto: tanjug

3. Preživeo tri bombardovanja i Goli otok

Pored tri bombardovanja Vlasta je preživeo i Goli otok, a kada je upitan kako je izgledalo to iskustvo, odgovorio je:"A, dobro, nije tako strašno kao što pričaju. Leto, zima, leto, zima, leto, zima...i kraj." Na Golom otoku zavrio je zbog ruskih knjiga koje je su tadašnje vlasti pronašle kod njega, a koje su u to vreme bile zabranjena literatura. 

4. Sve do smrti vozio je crvenu "ladu"

Foto: Darko Cvetanović

Glumac Vlasta Velisavljević prošao je celokupnu proceduru i okarakterisan je kao sposoban da upravlja motornim vozilima u 94. godini života.

- Juče sam dobio uverenje da mogu da vozim automobil. Zdravstveno sam sposoban, to je jako bitno. Svake godine idem na pregled da bih dobio produženje vozačke dozvole. Srećan sam što mogu da vozim kola i ne moram da čekam gradski prevoz ili taksi. Još uvek sam sposoban za vožnju, u suprotnom se ne bih hvatao volana. Međutim, ima i loših strana kad čekam to famozno uverenje oko produžetka dozvole. Uvek moram da poranim oko pet sati ujutro da bih na određeno mesto stigao do sedam. E, onda čekam tamo u hodniku i džonjam pred ljudima dok me ne prozovu - ispričao je nedavno glumac.

5. Vodio je momački život i to na tribinama

Foto: printscreen You Tube hotsport

Naš poznati glumac Vlasta Velisavljević nije propuštao niti jednu košarkašku utakmicu, posebno kada su derbiji bili u pitanju. Sportisti su ga naprosto obožavali.

- Znate, meni su želeli da daju ulaznicu sa kojom mogu da sedim uz teren, ali ja to ne želim. Jednom me je reditelj Dejan Mijač pozvao da pratim pored aut-linije i došao sam jer mi je on prijatelj, ali onda sam shvatio da mi je lepše na tribinama. Pored terena sedi, da kažemo elita, to su smireni navijači, a na tribini je već drugačije. Malo je bučnije, a to mi se više dopada - kroz osmeh je govorio Velisavljević.

Inače, glumcu je pre samo godinu dana, kao svom vernom navijaću, Košarkaški klub Crvena zvezda je uručio sezonsku ulaznicu što je velika čast.