OVO JE NAJTUŽNIJA PESMA TOME ZDRAVKOVIĆA! Posvećena je jednoj ženi, a samo jednom ju je otpevao uživo: Plakao sam ja, plakala je cela sala...

Brojne pesme Tome Zdravkovića su nosili nazive po ženskim imenima, ali je malo je poznato da je jednoj Slavici, u koju je bio smrtno zaljubljen, posvetio najtužniju pesmu.

Tomina najtužnija pesma napisana je i samo jednom otpevana za jednu Slavicu plave kose i plavih očiju. U pitanju je pesma "Buket belih ruža" koja možda ne spada među njegove najveće hitove, ali definitvino krije najtužniju, istinitu priču o njegovoj prvoj ljubavi koja je umrla nenapunivši 20 godina.

Foto: Printscreen You Tube/Toma Zdravković

Naime, Zdravković je u Tuzli, dok je još bio nepoznat, upoznao studentkinju Slavicu. Voleo je toliko da je maštao o odlasku pred oltar sa njom, ali je iz njenog dnevnika otkrio detalje o njenom intimnom životu sa poznatim i nepoznatim muškarcima, što ga je šokiralo. Toma i Slavica su se svađali i raskidali, iako su jedno prema drugom gajili snažna osećanja.

Jedna situacija sa Slavicom bila je veoma neprijatna.

- Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Podsmevali su mi se. Utučen i iskompleksiran, nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela "Balkan", a ona se pojavila tek posle ponoći - kasnije je ispričao Zdravković.

Kada je 1963. godine pevao na Crnogorskom primorju dobio je telegram u kojem ga je lekar koji je lečio Slavicu obavestio da je ona teško, neizlečivo bolesna i da želi da ga vidi. Kada je stigao u Sarajevo, nije mogao da je prepozna, jer je izgubila trideset kilograma. Toma zbog nastupa nije mogao da ostane sa Slavicom, a nekoliko dana kasnije, stigao mu je novi telegram kojim je obavešten da je njegova ljubav umrla.

Foto: Printscreen You Tube/Toma Zdravković

Pogođen njenom smrću, napisao je najdriljiviju pesmu u karijeri.

- Umrla je u Sarajevu, sahranjena je u rodnom Travniku, a ja sam stigao na svežu humku, tek da položim buket belih ruža. Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo… A bila je plava sa kratkom kosom. Imala je i oči plave i pomalo tužne. Visoka, sa dugim nogama u plavim farmericama, izgledala je kao prava "baba roga" - pričao je Toma jednom, objašnjavajući kako je nastala pesma "Buket belih ruža".