MARINKO ROKVIĆ UMRO ŽENI NA RUKAMA! Čuveni pevač preminuo u svojoj kući na Košutnjaku!

Marinko Rokvić (68) preminuo je na rukama svoje voljene supruge Slavice, saznaje Informer.

Legendarni pevač umro je u subotu ujutru u kući na Košutnjaku, posle teške borbe s rakom pankreasa. Pored njega je u poslednjim trenucima, sve vreme bila žena koju je voleo celog života. 

Umiru u paklu

Pevačica Nada Topčagić, koja se s Rokvićem družila duže od 30 godina, kaže da se njegova supruga veoma loše oseća. 

- Marinko je Slavici izdahnuo na rukama u njihovoj porodičnoj kući. Njoj je grozno, jedva priča i utrnula je od bola. A kako i može da bude kada je svakodnevno gledala muža dok se raspadao od bolova. Marinko je bio kost i koža poslednjih nedelja. Rak pankreasa je najgora stvar koja čoveka može da zadesi, ljudi koji ga dobiju umiru u teškim mukama - priča Nada za Informer. 

Folk pevačica ne može sebi da oprosti jednu stvar - to što su se pre četiri godine Rokvić i ona posvađali na krv i nož u jednoj emisiji. Tada je Marinko optužio prijateljicu da mu je tražila 500 evra za pesmu kada mu se rodio unuk. Nada ga je usred emisije proklela: "Nećeš moći da umreš dok ti ne dam oprost". Sada je te reči proganjaju.

- Gledam taj naš snimak i ne verujem. Ne mogu sebi da oprostim što nisam posle otišla kod njega, zagrlila ga, uzela za ruku i rekla: "Sve ti praštam". A naravno da sam mu oprostila... - kaže Topčagićeva u suzama i dodaje da joj je jedina uteha to što ju je Marinko nedavno pozdravio:  

- Poslala sam Nikoli poruku s pitanjem kako mu je otac, a on mi je dogovorio: "Dobar je Marinko, Nadalina naša, bori se junački! Ja sam kod njega, mnogo vas pozdravlja i kaže da mu je žao zbog svađe i da se odljutio". Ta poruka je jedino što me drži u životu... Umreću a znam da neću prežaliti što se nismo i lično izmirili.

Najlepše pesme

Marinko Rokvić ostaće upamćen kao jedan od najboljih pevača sa ovih prostora. Iza sebe je ostavio neke od najlepših narodnih pesama: "Ti za ljubav nisi rođena", "Skitnica", "I kad me svi zaborave", "Svađalice moja mala", "Polomio vetar grane"...