ALEKSANDRA PROGOVORILA O NASILJU! Subotićka prošla kroz pakao: Bili su grubi, proživela sam veliki stres!

Aleksandra Subotić je sa 25 godina prošla ono što neko nije ceo život! Rijaliti zvezda u velikoj životnoj ispovesti za Hit priča da joj je zatvor bio druga kuća: prvog momka Bobu našla je u Zabeli kada je imala 15 godina, oca Karađorđa je više viđala iza rešetaka, gde je proveo čak 16 godina, hapsili su joj i majku Ljubu Pantović, ćerku Magdalenu je dobila sa čovekom koji je tek pre dve godine izašao iz zatvora...

Vršnjačko nasilje

Kad je napunila 12 godina, Aleksandri majka saopštava da se sele kod bake i deke na Vračar i da će zato promeniti školu.

- Tata je tada izlazio iz zatvora, a mama nije želela da živimo s njim jer nisu bili u dobrim odnosima. Zato smo se preselili na Vračar. Pošto sam bila vezana za oca, želela sam da živim s njim, ali mi mama nije dala. Teško sam podnela selidbu kod maminih roditelja.

Ništa manje teško joj nije bilo ni da se uklopi sa novim drugarima iz škole.

- Za njih sam bila seljanka iz Kaluđerice. Zadirkivali su me što sam bila štreberka, mirna i povučena devojčica koja je oblačila haljinice sa cvetićima, leptirićima... Posebno me je nerviralo što su me poredili sa jednim dečakom iz odeljenja koji je malo zaostao u razvoju. Na kraju školske godine smo se svi slikali, a ja sam imala bubuljicu na licu na istom mestu kao i on. Počeli su da me prozivaju da smo nas dvoje isti. To me je psihički ubijalo.

Foto: HIT dodatak/informer

Godinu dana kasnije Aleksandra se potpuno promenila.

- Postala sam konfliktna ličnost nakon što su me popularne devojčice iz škole provocirale. Dečko jedne od njih se zaljubio u mene... Ona mi je prišla i lupila mi šamar iako nisam bila kriva. Tada sam od fine devojčice postala provokativna, bezobrazna i iritantna. To je bio moj odbrambeni mehanizam. Svima sam delovala zastrašujuće, a osećala sam strah... Počela sam da bežim iz škole, ređala sam dvojke-trojke, pa sam osmi razred završila sa vrlo dobrim uspehom iako sam do tada bila odlična.

Za sve loše što joj se događalo tada je počela da krivi majku. Zato su često dolazile u sukob.

- Sada mi je žao, ali tada sam za sve optuživala Ljubu. Dobijala sam i batine od nje. Gađala sam je pravo u metu kako bih je povredila. Krivila sam je i za to što me ne prihvataju u školi i što je tata u zatvoru... Smatrala sam da nije dovoljno bila uz njega, da ga nije dovoljno podržala i da je zato tata stalno iza rešetaka.

Njen otac je u poslednjih 25 godina, koliko ima Aleksandra, samo devet godina bio na slobodi...

Foto: HIT dodatak/informer

- Tata je stalno bio u zatvoru! Sestra i ja smo mu odmalena išli u posete. To je bilo veoma stresno, ali strašnije od odlazaka u centralni ili neki drugi zatvor bilo je prisustvovati hapšenjima. Policija nam je usred noći upadala u kuću tako što je razvaljivala prozore, pošto nisu mogli da uđu na vrata jer su bila blindirana. Lomljava nas je budila iz sna. Ceo nameštaj su okretali naglavačke, a jednom su nam odvalili džakuzi iz poda kako bi izvršili detaljan pretres. Sestri i meni su slomili kasicu prasicu. To mi je baš bilo tužno... Gorana i ja smo plakale, vrištale... Plašile smo se šta će da urade tati. Nije ih zanimalo ni kako se ponašaju u prisustvu dece. Dešavalo se da policajac kaže mami: "Skloni ih ili ćemo ih udariti." Bili su grubi. Mamu su vređali, ponižavali, psovali... I danas se sećam koliko mi je bilo strašno da gledam oca koji leži na podu, a policajci sa puškama oko njega. Nisam se plašila da će nas ubiti, već da će mi odvesti tatu. A on je u tim momentima bio miran. Nije hteo da pravi skandale i pruža otpor samo zbog nas. Kada ga odvedu, nastane tišina. Cela kuća razvaljena, polomljeni prozori... Strašan stres smo doživljavali. S vremenom sam se navikla na te situacije. Postalo mi je normalno da je tata u zatvoru, jer za bolje nisam znala...

Ono na šta se nikad nije navikla su svađe između Ljube i Karađorđa.

- Mamu sam doživljavala kao negativca, jer je inicirala rasprave s tatom. Te svađe su bile strašne! Zamislite kakav je pakao bio kada u klinč sa mamom, koja je bivša kik-bokserka, uđe tata od dva metra i 115 kila. U tim situacijama sam odlazila na sprat u svoju sobu, pokrivala se ćebetom preko glave i plakala. Njih posle ta svađa prođe, a meni se stalno vrti u glavi. Mama je pričala da ju je tata tukao, ali mislim da su se međusobno tukli.

Iako je tada bila na očevoj strani, Aleksandra danas opravdava Ljubine postupke jer je i sama majka.

- Sada znam da joj nije bilo lako, jer se dešavalo da sa nama dvema bukvalno ostane na ulici i ne zna šta će. Jednom smo Gorana i ja ostale same, jer su i tatu i mamu uhapsili na Slaviji. Sve četvoro smo bili u kolima kada su nas policajci presreli na kružnom toku. Odjednom je gomila policije bila oko nas, mama i tata su izašli iz automobila, a sestra i ja smo ostale same. Imala sam samo šest godina i bila sam preplašena. Ljubu i Karađorđa su uhapsili, a sestru i mene je policajac odveo svojoj kući. On je, za razliku od mnogih, bio divan prema nama. Igrali smo karte sa njim dok po nas nije došla baka. Ona nas je čuvala dok mama, posle nekoliko dana, nije izašla iz zatvora. Tata je, naravno, ostao.

Foto: HIT dodatak/informer

Kivna na oca

Iako je bila vezana za oca, Aleksandra je posle svega bila kivna na njega.

- Bila sam ljuta na njega, pa sam ga vređala. Najviše sam ga prozivala zato što je ostao bez para. Govorila sam mu da je luzer. Kada su se on i mama razišli, tata je dovodio neke žene u kuću. Sve sam ih oterala! Nazivala sam ih pogrdnim imenima, da su sponzoruše... Uvek mi je bilo lakše da mama ima dečka nego tata devojku. Njega sam uvek više žalila nego što sam ga krivila. Za mene su njegovi nelegalni poslovi bili normalni, jer sam mislila kako on, kao i svi drugi, samo želi da zaradi novac.

Aleksandra se krajem osnovne škole preselila kod oca. Upisala je Građevinsko-tehničku školu, ali je više bila po kafićima nego na časovima.

- Bežala sam iz srednje, a tata bi me, kad god bi saznao, kažnjavao. Nije mi davao da izlazim napolje, pa me je zaključavao u kuću. Ali, ja pobegnem kako bih se viđala sa društvom. Družila sam se sa starijima likovima, koji su bili sa one strane zakona.

U tom društvu našla je i prvog momka. Sa 15 godina se zaljubila u jednog Bobu, koji je od nje bio stariji 14 godina.

- On je bio u krimi-fazonu. U Kaluđerici su sve neki kriminalci u pokušaju, a mi klinke smo se ložile na njih. Bio je u Zabeli, a ja rešila da mu pišem. Posle nekog vremena otišla sam mu u posetu. Ma, zatvor mi je odmalena bio kao druga kuća. Smuvali smo se, ali onda kreće pakao. Pokušavao je da me kontroliše jer je bio ljubomoran. Ljutio se kada izlazim, ali ja ga nisam slušala. Govorio mi je: "Završila si sa mnom, više nismo zajedno." Onda se predomisli i pomirimo se. Ostajala sam sa Bobom, jer mi je prijala njegova pažnja, pošto mi je roditelji nisu pružali. Kada je izašao iz zatvora, napravio je žurku na kojoj je pevao Đani. Mnogo je voleo da koketira, pa smo se zbog toga svađali, tukli, gađali flašama, čašama... Posle dve godine smo raskinuli, jer se smuvao sa mojom najboljom drugaricom. U isto vreme sam izgubila dečka i drugaricu...

POGLEDAJTE EMISIJU "DO KOSKE SA JOVANOM JEREMIĆ":