ŽELJKO SAMARDŽIĆ PROGOVORIO O RANJAVANJU! Opraštao sam se od života, gubio sam puno krvi, gledao sam nesrećnike bez ruku i nogu!

Željko Samardžić govorio je o stravičnom događaju koji je preživeo. On je otkrio da je bio ranjen za vreme rata. Sve se desilo dok je stajao na balkonu.

Pevač je otkrio da je zadobio prostrelnu ranu, kao i da je izgubio puno krvi i da se opraštao sa životom u momentu kada je išao ka bolnici pozdravljao je svoju najstariju ćerku Sanju.  

- Pravio sam svoju ličnu reportažu, izašao sam na baklon i kroz plač sam gledao kako mi gori moj voljeni grad, rodni grad! Pravoslavna crkva gori, sve gori i u tom momentu me je zakačio metak, bacio sam se pored televizora u stranu, udario me je u kuk, karlicu, drugi kuk. Prostrelna rana je to bila, nije bilo operacije, ali neverovatna bol, ojađenost i tuga... U bolnici sam toliko ružnih stvari video, nesrećnika bez ruku, nogu od dece pa do svih generacija. Imao sam samo želju da što pre vidim svoje ćerke - ispričao je Željko pa je otkrio da se opraštao sa životom u tom momentu, jer je gubio puno krvi.

Foto: Privatna arhiva

- Vozio me je Ivica, brat od moga kuma u bolnicu i sećam se da sam pozdravljao Sanju, moju najstariju ćerku, jer sam se opraštao od života. Gubio sam jako puno krvi i to brzo, a desilo se da sam preživeo. Sreo sam se sa decom, suprugom i roditeljima kroz Dalamaciju i to sa sam koristio pasoš koji je istekao, pa sam uzeo pasoš od ujaka, jer smo ličili pa sam njegov koristio da bih ušao u Srbiju, pa sam se prebacio u Nikšić kod roditelja.

Željko Samardžić je otkrio da je u bolnicu ušao kao crn, a izašao potpuno sed, jer sve što je doživeo je za njega bilo traumatično iskustvo. 

Foto: HIT dodatak/informer

- Tužno je sve što sam video oko sebe, granate su svuda padale. Bilo je neviđeno ludilo svuda oko mene je vladao haos. 

Supruga Željka Samarđića je priznala da se seća prvog susreta sa Željkom i da su joj tada bila pomešana osećanja, pa je ispričala kako je izgledalo kada su pravili novi dom.

Foto: HIT dodatak/informer

- Bila sam tužna i srećna, ali sam znala kada sam ga videla da smo se pozdravili sa Mostarom i da se nikada se više nećemo vratiti, bio je očaj i dupli plač. Sećam se i treba se sećati, ceniti život i sve što sudbina može doneti loše i lepo. Došli smo u Beograd vozom sa dve torbe, krenula je ubrzo škola. Prijoritet je bilo nabaviti deci knjige, a to šta ćemo mi obući, kako i sa čime ćemo se prehraniti, to smo samo mi znali. Željko je počeo da radi u restoranu i to nam je bio zračak nade - ispričala je Maja Samarđić u emisiji "Tv lica, kao sav normalan svet". 

BONUS VIDEO: