KO TEBE JEDINICOM, TI NJEGA METKOM! Vedrana Rudan prokomentarisala tragediju u osnovnoj školi na Vračaru: Ljudi gaje mržnju kao nežnu biljku!

Spisateljica Vedrana Rudan je na sebi svojstven način prokomentarisala tragičan masakru u osnovnoj školi na Vračaru, kada je K. K. usmrtio osmoro vršnjaka i čuvara škole.

Da je tragedija koja je zadesila Srbiju, kada je maloletni dečak postao masovni, hladnokrvni ubica pogodila celokupnu javnost Balkana, svedoče mnogobrojne objave, kako lica koja su poznata medijima, tako i onih koji su anonimni. Svako je sada izgradio svoje stavove i ima "objašnjenje" za sve ovo što se dešava, ali i "rešenje" za prevenciju svih budućih, potencijalnio sličnih scenarija.

U jednom od svojih blog postova, upravo na ovu temu, osvrnula se Vedrana Rudan, te na sebi svojstven i originalan način sagledala i rezimirala pomenuto tragično dešavanje, kakvo novija istorija nije poznavala. Sve dosada.

Foto: TANJUG / Dragan Stanković

- Živimo u svetu ispunjenom mržnjom. Ljudi, ma gde bili, nije Amerika jedina, gaje mržnju onako kako se gaji nežna biljka. Pažljivo, predano, iz dana u dan iz godine u godinu. Postojimo kao ljudska bića samo ako imamo neprijatelja i ako uložimo svu svoju snagu u njegovo istrebljenje. Ko nam je neprijatelj? Hrvatima Srbi, Srbima Hrvati, Ukrajincima Rusi, Rusima zapad… Belcima crnci, crncima belci, Židovima Palestinci, Palestincima Židovi… Svako je neprijatelj svakome, pobednik je onaj ko je bolje naoružan. Beogradski dečak je život doživeo kao rat. Otac ga je, kad mu je bilo dvanaest, nadajmo se da mediji ne lažu, odveo u streljanu, dao mu oružje u ruke, pokazao mu metu i naučio ga pucati. U srce ili glavu papirnatog čoveka. Ako je nacrtani lik imao dovoljno metaka u glavi ili srcu, otac je pohvalio dječaka. Život je ubijanje, pobeđuje jači, nepravda se leči smrću bližnjega svoga. Ko tebe jedinicom ti njega metkom. Učiteljica je neprijatelj, deca oko tebe su neprijatelji, čuvar na ulasku u školu je neprijatelj, zašto ih pustiti da žive kad imaš dva pištolja "u sefu pod šifrom"? Je li problem znati šifru kad ste ti i tvoj otac od tvoje dvanaeste ratni drugovi? Ratni drugovi su na istoj strani, sve zajedno dele, zašto ne bi i šifru? - započela je Vedrana svoje obraćanje javnosti na ovu temu i dodala:

Foto: Printscreen

- Otac dečaka ubice je "ugledan lekar", dakle čovek koji spašava živote, čovek koji ne ubija. Čemu onda pištolji, pucanja u mete, davanja oružja u ruke detetu? Poruka je jasna da jasnija ne može biti, kad si u problemu, pucaj. Dete je bilo u problemu, pucalo je, pogodilo planirane mete, jer je za to bilo obučeno. Pogledajmo oko sebe, pogledajmo u sebe. Ispunjeni smo mržnjom i potrebom da skrenemo pogled kad je vidimo kod našeg deteta. Navijači sa šipkama u ruci koji prebijaju "neprijatelje" su "naša deca", često i "heroji", silovateljima se sve oprašta, u Hrvatskoj, jer su bili ratnici, dakle ubice, učitelje doživljavamo kao zločince kad god našem detetu daju manju ocenu od one koju bismo im mi dali. Ubica, vršnjak moje unuke, nije imao mnogo izbora u sukobu sa krvoločnim svetom u kome živi. Vidimo da se oružjem sve može rešiti, da se preko noći može postati i "brejking njuz" i heroj našeg doba u percepciji onih koji će slediti primer dečaka iz Beograda. Ne zavaravajmo se. Ovo je početak. Potpuno je suludo očekivati od medija da pisanje o ovoj jezivoj temi svedu na minimum, onako kako su to napravili Norvežani kada su prolazili kroz isti pakao. Mi nismo Norvežani. Mi smo i trideset godina nakon krvavog rata u krvavom ratu, naši "ugledni lekari" su naoružani do zuba, kako su tek naoružani "neugledni", "obični" ljudi koje ispunjava jednaka količina mržnje? Za roditelje pobijene dece utehe nema, niti će je ikad biti. Ima li ikakve nade za nas koje, zasad, nije pogodila ruka Zla?