BOLNA ISPOVEST MAJE ODŽAKLIJEVSKE! Više ne mogu da brinem o unuku, vratila sam ga majci!

Proslavljena pop i džez muzičarka, ali i kako je mnogi nazivaju "superbaka", u ispovesti za Hit priča o paklu kroz koji je prošla sa unukom, ali i o teškim danima koje je imala kao samohrana majka dve ćerke, Tee (37) i Andree (33), od koje takođe ima unuka Konstantina.

Naime, pevačica se zbog ćerkinog sina preselila u okolinu Velike Plane, zato što je želela da ga neguje daleko od gradske vreve, ali sad kad je on u pubertetu i u punoj snazi, ne može da vodi računa o njemu.

Odžaklijevska na početku razgovora otkriva kako je ustanovila da njen unuk ima autizam.

- Luka je imao dve godine kada sam videla da sa njim nešto nije u redu. Predložila sam ćerki da ga vodimo u Institut za decu ometenu u razvoju, a ona mi je rekla: "Ajde, mama, molim te, ne izmišljaj." Rekla sam joj da znam da je teško svakoj majci da prihvati da sa njenim detetom nešto nije u redu, ali da moramo to da uradimo. Mislila sam da je bolje da ispravljamo to što treba da se ispravi dok je još mali - priča Maja i objašnjava šta ju je navelo na to da pomisli da sa detetom nešto nije u redu:

Foto: Mirko Tabašević/Hello

- Jednog dana Luka se probudio, ali nije hteo da izađe iz kreveta. Skrivao je glavu ispod jorgana. Pomislila sam da želi da se igra, pa sam došla kod njega i počela da ga otkrivam. Međutim, on se sve više pokrivao, a potom je počeo da plače kada sam htela da mu izvučem glavicu. Do tada se nikada nije tako ponašao.

Pevačica je preuzela brigu o unuku i zbog njega se sa Vračara preselila u okolinu Velike Plane, kako bi dete bilo na čistom vazduhu, u prirodi.

- Luka sada jeste bolje, više nas razume nego ranije, ali i dalje ne govori. Sa njim mora mnogo da se radi i ja sam, dok sam imala snage, sve to mogla da savladam. Ali više nemam! Prošle godine sam ga predala majci. Rekla sam ćerki Tei: "Sine, ja više ne mogu! On je sada fizički jak, a i u pubertetu je. Ne postoji način da nastavim da ga čuvam. Drago mi je što kod Luke vidim boljitak, u smislu da nas bolje razume nego ranije. Ali i dalje ne govori. Najveća želja mi je da čujem unuka kako priča.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Život na seluLuka se vratio kod majke, a Maja je nastavila da živi na selu.

- Mnogo mi prija što me bude slavuji. Zašto bih ujutru slušala trube u gradu? I dok se nisam preselila, divila sam se Vesni Zmijanac kada je otišla na Bukulju. Shvatila sam da je napravila najpametniji potez što je otišla van grada, u koji može da dođe kad hoće. Ja jesam gradsko dete, ali sam u Skoplju odrasla u kući koja je imala dvorište. Oduvek sam želela da imam svoju kuću sa baštom i to mi se ispunilo - objašnjava Maja i vraća se pričom u svoje bezbrižno detinjstvo u Makedoniji:

- Oduvek sam želela da pevam. Imala sam samo tri godine kada su me pitali šta ću da budem kad porastem, a ja sam kao iz topa rekla: "Operska pevačica." To i ne čudi, pošto su moja majka Draginja i sestra Nataša volele klasičnu muziku. Inače, mama je bila pozorišna glumica i sa njom sam često bila u Narodnom pozorištu u Skoplju, gde sam gledala balet, operu...

Imala je samo dve godine kada su joj se roditelji razveli.

- Toga se i ne sećam jer sam bila baš mala. Majka je dala sve od sebe da bratu Zoranu, sestri Nataši i meni obezbedi bezbrižno detinjstvo! Pošto sam bila najmlađa, bila sam razmažena, zato što su me svi mazili i pazili. Sestra, koja je bila sedam godina starija od mene, bila mi je kao majka kada bismo ostale same. Naša mama je mnogo radila, a imala je večernje predstave. Brat, devet godina stariji, pripomagao je - priseća se Maja i dodaje da je obožavala i sport:

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Bila sam živahno dete. Bavila sam se gimnastikom, koja je bila moja velika ljubav. Volela sam i odbojku, ali i da crtam. Taj dar sam nasledila od oca, koji je bio slikar. Bila sam i odličan đak!
U trećem razredu osnovne škole odlazi iz Makedonije:

- U Švedsku sam se preselila sa devet godina. Radovala sam se odlasku tamo, pošto je mama otišla godinu dana pre nego što smo sestra i ja došle. Bila sam srećna što ću opet biti sa njom. Tamo sam nastavila da idem u osnovnu školu i završila sam je. Družila sam se sa ostalom jugoslovenskom decom. Bilo nas je malo i držali smo se kao da smo u nekom sestrinstvu. Interesantno mi je bilo da učim švedski, pošto sam nastavu pratila na njihovom jeziku.

Dolazak u Beograd

Sa nepunih 16 godina Maja se vraća u rodni kraj.

- Po završetku osnovne škole, mama je insistirala da se vratim u Skoplje kako bih pohađala umetničku školu. Upisala sam srednju muzičku, a kasnije sam se prebacila u Beograd. Nisam htela da živim sa bratom i sestrom bez mame, pa sam otišla kod tate u Beograd i nastavila školovanje - priča pevačica, koja ubrzo dobija prvi posao:

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Čim sam došla u Beograd, moja drugarica Ksenija Bakić predložila mi je da pevam u "Rableu", predstavi u Narodnom pozorištu. Dobila sam epizodnu ulogu. Imala sam samo 16 godina i bila sam presrećna. Po drugi put sam se popela na daske koje život znače, jer sam prvi put kod mame statirala u Narodnom pozorištu u Skoplju, kada sam imala šest godina. Dobila sam i ponudu da igram Koštanu, ali sam odbila jer sam smatrala da nisam dorasla toj ulozi. Uvek sam bila perfekcionista. Tako sam i gradila svoju karijeru. U pozorištu je moj prvi honorar bio oko 20.000 dinara, od čega sam platila mesečnu kiriju za sobu u Beogradu.

Iako je želela da se bavi pevanjem, njena majka je bila protiv toga.

- Čim je čula da sam počela da pevam u pozorištu, rekla mi je: "Ne želim pevaljku u svojoj kući." Objasnila sam joj da su pevaljke one sa Ibarske magistrale, a da ja to nisam. Mislila je da ću da pevam po kafanama, što nikada nisam radila, već sam samo nastupala u restoranima. Zahtevala je od mene da prvo završim fakultet, pa da onda radim šta hoću. Ali studije me nisu zanimale, pa ih nisam ni završila.

Bez obzira na mamine pretnje, Odžaklijevska je nastavila da gradi svoj muzički put:

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- U "Rableu" me je video Radoslav Grajić, urednik na RTS-u, i ponudio mi je da se pojavim u "Maksimetru", muzičkoj emisiji u kojoj su uglavnom nastupali mladi. Bodovi su se dobijali u zavisnosti od aplauza. Ko dobije najviše aplauza, osvaja sto "maksova". Uspela sam u tome jer sam se trudila da budem najbolja! Ne sećam se šta sam pevala, ali bila je strana pesma. Kasnije sam se učlanila i Udruženje muzičara džeza u Beogradu.

Posvetila se deci

U karijeri nije želela da pravi kompromise.

- Na "Beogradskom proleću" sam pevala pesmu "Bludnica" Vojkana Borisavljevića. Otpevala sam je sa posebnim pijetetom. Tada sam upoznala Kornelija Kovača, koji mi je ponudio da otpevam njegovu numeru "Kad nežne svirke zamre ton". To je za mene bila velika čast. Karijera mi je toliko dobro išla da sam shvatila da ne moram da pravim kompromise i da pevam narodnjake... - iskrena je Maja, koja zbog novca nije htela da gazi svoje principe:

- Išla sam i na turneju sa Lepom Lukić. Ona je tada mnogo zarađivala, a ja deset odsto njenog honorara. Jednom prilikom me je pitala: "Je l' ti vidiš koliko ja zarađujem? Kakav ti je onda osećaj kada zarađuješ 10 puta manje?" Rekla sam joj: "Hvala tebi što si me pozvala, a ja ću uskoro da odlučim da pređem u narodnjake", na šta se ona našalila: "Jao nemoj molim te, nisam završila kuću."

Odžaklijevska kaže da voli da sluša pravu narodnu muziku.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Ne mogu da slušam "šaram šojke" i te gluposti. Volim pesme Lepe Lukić, Silvane Armenulić, Cakane, Ane Bekute, Snežane Đurišić... Ali ne volim to da pevam.

U poslu su joj osamdesete godine bile najuspešnije:

- Otpevala sam pesmu Sanje Ilića "Ti si moj poslednji promašaj" na tekst Bore Đorđevića, i to je planulo! Bio je izuzetan hit. Posle toga usledile su "Daljine" (1979) i već sam počela da se ističem među omladinom kao izuzetan interpretator. Dobijala sam nagrade na festivalima za interpretaciju od stručnog žirija... Nisam volela da pevam žalopojke, jer nisam od onih žena koje kleče na kolenima. Ja sam kurčevita.

Pored uspeha u karijeri, čuvena pevačica se ostvaruje i u najlepšoj životnoj ulozi:

- Imala sam 31 godinu kada sam rodila Teu, a pet godina kasnije i Andreu. Materinstvo je najveći ispit za svaku ženu, a meni se čini da sam tom ispitu dorasla. Jedna prijateljica mi je rekla: "Majo, da li je moguće da si ti ovakva majka?" Nije mogla da veruje da ću od temperamentne devojke u mladosti, od luftike postati tako brižna i posvećena majka. Dok nisam dobila ćerke, ništa me nije interesovalo. Nigde se nisam zadržavala, putovala sam stalno, ma ništa nije moglo da me zaustavi. Dešavalo se da sednem u avion i odem na ručak u Dubrovnik jer mi se jedu škampi ili da odem u Minhen na tiramisu. Zadržim se dva dana i vratim se kući. Tako sam živela zato što sam imala finansijske mogućnosti, mnogo sam radila, a samim tim i zarađivala. Ali od trenutka kada sam se porodila, svaki dinar štedela sam za svoju decu.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Nikad u kafanu

Iako je izvanredna majka, slavna umetnica nije bila dobra saputnica, jer nikada nije želela da bude u braku.

- Nisam se udala za Teinog oca Aleksandra zbog toga što me to nije interesovalo. Nije me zanimalo da kuvam ručak i vodim takav život. Ali za Andreinog oca Enesa jesam se udala, na njegovo insistiranje. Venčali smo se, ali je to kratko potrajalo - priča Maja i dodaje da je sa bivšima ostala u super odnosima:

- Oni su bitni mojoj deci, pa sam održavala odnos sa njima. Sa Teinim ocem sam se družila do prošle godine, dok nije preminuo. I sa Andreinim tatom, koji ima suprugu i dve ćerke, obavezno odem na ručak kada dođu u Beograd. Ni sa kim se nisam rastala na ružan način.

Ipak, nimalo joj nije bilo lako da sama odgaja decu.

- Bilo je strašnih momenata dok sam podizala ćerke. Dešavalo se da jedemo keks sa vodom zato što nemamo para za mleko. Do te mere je bilo teško. Nisam mogla da radim, a nisam i dalje htela da pravim kompromise i pevam nešto što ne mogu, što želudac neće. Doduše, jednom sam pokušala. Preko jednog menadžera iz Radio Beograda prihvatila sam tezgu u Nemačkoj kako bih zaradila novac za decu. Radili smo petak, subotu i nedelju. Posle ta tri dana rekla sam sebi: "Nikad više!" - priseća se Odžaklijevska i dodaje da je bila razočarana onim što je proživela na putovanju:

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Taj ponižavajući odnos vlasnika kafana prema nama pevačima bio je strašan. Prve večeri smo dobili da jedemo nedokuvan pasulj iz plehanih tanjira. Kao stoku da hrane! Rekli su mi da nije uvek tako, da je to slučajno... Ali ja nikada više nisam otišla na takav put. Divim se ljudima koji imaju želudac da svare takav tretman, jer to nije ljudski. Odlučila sam da ćemo deca i ja ipak jesti plazmu sa vodom dok ne nađem drugi posao.

Menjala posao

Čuvena umetnica, koja je u tom momentu uveliko bila zvezda, nije se libila da radi bilo šta kako bi prehranila porodicu.

- To su bile ratne godine. Posao je te 1992. počeo da jenjava, pa sam morala da počnem nešto drugo da radim. Moj drugar je imao vulkanizersku radnju, gde je prodavao polovne gume. Pitala sam ga da me preporuči za neki posao, a on mi je rekao da njemu treba nadzorni organ. Zaposlio me je. Bio je prezadovoljan kada sam otkrila da ga radnici potkradaju - kaže Maja i dodaje da su joj mesečna primanja bila mnogo manja nego dok je pevala:

- Plata mi je bila oko 500 maraka, a do tada sam, kad otpevam samo jednu pesmu, dobijala 1.000! Ali bilo mi je u redu to jer sam bila zahvalna što mogu da zaradim svoj dinar. Ne postoji osećaj nezadovoljstva kada pošteno zaradite novac. Dokle god je pošten posao, svaki dinar je veliki kao kuća. I u Švedskoj sam, dok sam bila sa mamom, čuvala tuđu decu. Radila sam i u fabrici na ispravljanju konzervi. Mama mi je govorila: "Sine, Bog nema ništa protiv poštenog posla." Sada konačno uživam! Moja karijera je počela 1969. godine, a ja sam sa 38 godina radnog staža otišla u penziju. Nastavila sam i posle toga da radim, ali sam pre tri godine rekla da je dosta - završava Maja.