"Već 20 godina sam velika vernica!" Branka Blek Rouz redovno ide u crkvu, posti i pričešćuje se

Branka je ispričala kako je sanjala Svetog Jovana Krstitelja koji je vaskrsao i pričao sa njom.

Malo ko bi mogao da poveruje da je Branka Blek Rouz velika vernica! Striptizeta redovno ide u crkvu, obilazi manastire, moli se, posti i pričešćuje!

Branka je 1992. godine prestala da veruje u Boga, ali ju je jedan san naveo da se vrati na put vere.

Foto: Printscreen

- Pre 30 godina sam sa suprugom zatrudnela, iako sam imala spiralu. Ljudi u mojoj okolini su me nagovarali da abortiram, pa sam to i učinila. Pitala sam se zašto sam baš ja bila prinuđena da počinim smrtni greh, koji je neoprostiv. To je čedomorstvo, ubila sam nerođeno dete. Tada sam prestala da verujem u Boga - započinje priču Branka i otkriva kako je postala velika vernica:

- Ali, taj isti Bog me je ipak pogledao i naveo da se vratim veri. Pre 20 godina, na Praznik prvog i drugog obretenja glave svetog Jovana Krstitelja, sanjala sam sveca u beloj odori s rezom na vratu koji je srastao. U snu je vaskrsao i pričao sa mnom! Rekla sam mu da je na zemlji zavladalo zlo, da svoj svome ne veruje, da su ljudi izgubili veru u Boga. Dodala sam da oni na nebesima trpe naše grehe i da treba da se nađe pošten čovek iz naroda koji će propovedati i vraćati veru ljudima da bi nam svima bilo bolje.

Otišla u crkvu

Kada se probudila, Branka je otišla u crkvu i kupila knjižicu o Svetom Jovanu Krstitelju.

- Tad sam saznala da je njemu odsečena glava za vreme Cara Iroda. Igračica Saloma je zanosnom igrom zavela cara, a on joj je rekao da će joj ispuniti svaku želju. Igračica je, na nagovor majke, tražila glavu Sv. Jovana Krstitelja na tanjiru i on je to učinio. Shvatila sam da sam dobila drugu šansu i da se više nikada ne smem odreći Boga. Od tog momenta sam se osećala kao da me je Bog uzeo za ruku i vodio kroz život. Počela sam da postim svaki post i da se pričešćujem.

Foto: e-stock

Godine 2005. striptizeta se uverila da je Bog uz nju kad je preživela pad s mosta koji mnogi ne bi.

- Nešto me je vuklo da odem pod Ostrog, pa sam se spakovala da krenem. Noć pred put sam se tri puta pomolila Bogu, iako se obično molim samo jednom. Prethodno mi je brat tražio da mu dam brojanicu koja mi stoji u automobilu, a ja sam mu rekla: "Ne mogu tu da ti dam, ona me čuva. Kupiću ti u manastiru drugu".

Ujutru je krenula u manastir.

- Na putu sam naišla na neke radove. Pošto sam brzo vozila, izgubila sam kontrolu i probila sam bankinu. Pala sam s mosta na Spačvi, koji ima više od 20 metara, pravo na prugu. Dok sam letela, u sebi sam rekla: "Bože, u tvojim sam rukama. Živa ili mrtva, ti odlučuješ". Predala sam se i čekala ishod. Verovali ili ne, ništa mi nije bilo. Prošla sam s nekoliko ogrebotina. Ni moja drugarica, koja je bila na suvozačevom mestu, nije bila povređena. Bog nas je spasao - završava priču Branka.