"Posle zdravstvenih problema nakon druge trudnoće, naučila sam šta je najvažnije": Ksenija Bujišić u intervjuu za Informer o majčinstvu, željama i praznicima

Poznata voditeljka Ksenija Bujišić od prvog dana je lice Informer televizije i prelazak na ovo radno mesto u 2023. godini doživljava kao prekretnicu u profesionalnoj karijeri. Ksenija u Novoj godini priželjkuje dalji uspeh, ali pre svega želi zdravlje jer je na sopstvenom primeru naučila da je to najvažnije.

Kada bi mogla da izdvojiš tri stvari koje su ti se desile u 2023. godini, koje bi to bile?

- Ja nisam od onih ljudi koji kada isprate jednu godinu podvlače crte, razmišljaju šta je bilo dobro, šta nije valjalo. To što ne valja ja ostavljam u staroj godini, pamtim samo ono lepo, čekam sledeću godini i idem dalje. Teško mi je da izdvojim tri najlepše stvari jer stavrno mi je bila lepa stara godina, ne žalim se. Možda bih izdvojila tu svoju saradnju sa Informer televizijom, promena posla mi je definitivno obeležila prošlu godinu. To je napravilo jednu raskrsnicu u životu, mogu tako da kažem, tako da bih izdvojila te poslovne uspehe, zajedničke, koje smo postigli. Izdvojila bih to kao nešto najznačajnije što se tiče posla, a što je obeležilo 2023. godinu. 

Foto: Zoran Sinko

Da li si imala strah zbog prelaska sa jednog posla na drugi?

- Ne plašim se promena, ja sam neko ko baš voli promene i mislim da je zdravo i dobro da se povremeno izađe iz te neke "zone komfora" jer samo tako može da se napreduje, samo tako može da se nauči nešto novo. Sve te izazove volim, takav sam čovek. Volim kad treba na kraju dana da se takmičim sama sa sobom i da pomeram neke svoje lične granice. Straha nije bilo zato što ja dobro promislim pre nego što odlučim, uopšte nisam ni brzopleta, niti skačem na prvu. Samim tim nema ni preispitivanja da li mi je odluka ispravna. Više je bilo nekog uzbuđenja, u smislu nešto novo, nešto veliko, nešto drugačije i po prvi put sam bila deo sistema koji se tek pravi. Radila sam na velikim televizijama koje odavno postoje, u većem sistemu sistemu koji broje mnogo ljudi. To su bile ozbiljne mašinerije, gde kada dođeš prihvatiš tuđa pravila. Sada sam prvi put za toliko godina karijere imala priliku da budem u tih prvih nekoliko ljudi koji nešto smišljaju, nešto prave i uspostavljaju sistem i samim tim je to bio jedan veliki izazov, ali mislim da smo to odlično odradili. 

Kako uspevaš da izbalansiraš poslovni i privatni život?

- Smatram da u životu ništa ne sme da trpi jer čim nešto trpi onda će i da škripi, a kada krenu da škripe ti detalji u lancu, to je onda ozbiljan problem. Bitna je dobra organizacija i naravno pomoć. Imam ogromnu pomoć oko svoje dece od strane porodice i da nema baba - deda servisa apsolutno ništa ne bi bilo moguće. Sa druge strane, kada radiš nešto što voliš onda se i lako izorganizuješ. Kod mene ništa ne trpi. Naš posao jeste specifičan, zato mora i da se voli. Radno vreme je vrlo nestabilo jer kad dođeš u redakciju ili odeš na teren, nikada ne znaš kada ćeš završiti. Mislim da je važno da te i tvoja okolina razume i da ti je i ona podrška. Više karika u tom lancu mora da se poklopi da bi sve funkcionisalo. Sa druge strane, deca rastu pa je samim tim lakše, ali za sada sve ide svojim tokom. 

Foto: Zoran Sinko

Da li si ti stroga majka i imaš pravila koja deca moraju da poštuju?

- Ma kakvi, mnogo sam blaga i mislim da to već sada, iako su mali, itekako umeju da koriste. Sa druge strane, ja sam dete koje je stvarno dobijalo i dan - danas dobija toliko ljubavi od svojih roditelja. Samo ta ogromna količina ljubavi najpotrebnija je da bi neko bio dobar čovek, jer samo ono što dobiješ umeš sutra i da daš. Naravno da postoje pravila i naravno da moramo da se poštujemo. Koliko god da se ja poistovetim sa njima i igram se na istom tom nivou, na kraju dana zna se ko je kome tu roditelj, a ko ćerka ili sin. Postoje i neka pravila za koja nema kompromisa i koja moraju da se ispoštuju, ali što se tiče kazne, to ne. Mislim dobra su mi deca i imam sreće, slušaju me i sa druge strane ja imam dosta živaca i strpljenja i mislim da je to za tako malu decu baš potrebno. 

Foto: Zoran Sinko

Kako ćeš provesti praznike?

- Porodično. Neko sam ko je kućni moljac i baš volim da sam s porodicom i sa meni najvažnijim ljudima. To je tradicija od kad znam za sebe. U toplini doma, zajedno u isto vreme, to su neki možda i najlepši dani koje čovek provede sa porodicom. Praznici će mi biti i radni, što nije novost, tako je uvek, a taj drugi deo dana će biti uz porodicu kod kuće. 

Šta si poželela da dobiješ za Novu godinu?

- Ja nemam mnogo želja. Možda zvuči pretenciozno da mi se sve ostvarilo, nije naravno, čovek je živ dok mašta, sanja, veruje, ali nakon zdravstvenih situacija u kojima sam se našla nakon te druge trudnoće koja je bila vrlo rizična, zaista sam na sopstvenom primeru naučila da je zdravlje nešto što je najvažnije. Da ostane sve kao do sada, ne bih se bunila.  

Koji su ti planovi za iduću godinu?

- Uvek nešto planiram, ali znate kako se kaže, mi dok planiramo, Bog nam se smeje, tako da ne bi trebalo previše planirati. Trebalo bi ići dva tri koraka unared, ali život je tako nepredvidiv i možda kada deluje da smo svi u nekoj kolotečini i da je sve isto i da nema šanse za promenu, ta promena ipak stigne. Što se tiče posla volela bih da sve ostane kao i do sada. Mislim da smo lepo počeli i da smo jedan ozbiljan posao odradili. Da možemo bolje, možemo i moramo.